Ништа простије, ми јебемо! Километри бањалучке пичетене (седа(м) на једнога, зар се и то може?), паљанске статисткиње задужене за ерекцију пред сцену, суптилно кориговани сценарио ”Бољег ћивота” из пера Абдулаха Сидрана, у режији Николе Пејаковића… Јер, сви су жељни секса!
Ипак, треба буџетом од 300 јевреја надићи пимпеке диљем бивше Југе.
Где наћи кинту? Министарство вјера и међуетничке толеранције ће подмирити пола, а за остатак ћеш се захвалити Куморевечком музеју.
– Али, госн Додиче, како да направим сцену ђе обрезани муџахедин трти Косовку ђевојку на Романији?
– Снађи се! Ено ти Кусте, он бар нема проблема са идентитетом. Неке међеде метни обавезно, да има тај наш шмек, шчуо.
– Добро, добро, али да нас не потерају у вези са људским правима и заштитом животиња?
– Јебем те манита, немојте јебати међеде, него док се прича заплиће, живописни пејзaжи и то… ‘Оћу да ми филм освоји ”Златни фалус”, јасно?
.
.
.
– Фаризада, 100 евра, снимање сутра у 3, ти у фереџи и димијама, аналац?
– Аферим, таман пред тезгу на Сокоцу.
– Онда се видимо. Запери пркно!
– А како друкчије?
Preuzeto sa http://vukajlija.com