Период у животу сваког младог птића кога родитељи избацују из гнезда, налик на оном кад ти први пут скину помоћне точкове са бајса, па те баба вошти јер јој је жао што си пао и разбио се. Лова коју имају родитељи је обрнуто сразмерна времену које им треба да ишутирају чељаде (које је спрцало 20 и кусур у гузицу и нарасло једно пар метара, али ипак чељаде). Трусно доба у коме само најхрабрији опстају, а они који то нису поклекну и ручају и перу веш код старамајке док јадна не крепа, или док ћале не добије нервни слом јер ни са својих седам банки не може да к’о сав крштен свет седи у гаћама по читав дан и чита Хало огласе.
Неки птићи, пак, једва дочекају да буду ишутирани у ново гнездо, међу нове коке и гуске, али други… Други љосну не прелетевши ни пар метара, међу гладне лије које их раскупусају.
А: Охоо, мала, чујем да си се коначно одселила од својих, скућила се, како је?
Б: Ништа ме не питај, изгорела су ми три ручка, на журку за усељење ми је моја најбоља другарица довела двојицу другара из Сирије, Aбдула и Низара, још их нисам из оставе истерала, ено Низар нуди сепаратни мир. Електричар ми је узео две хиљаде јер су претходни станари, њих 18, а знам по томе што су се сви потписали у клоњи, ставили ексер уместо лицне, па ми је телевизор црк’о, заједно са фрижидером. Пишким у каду јер ми је шоља зачепљена, воду имам ал’ техничку, па пијаћу узимам руском пумпом из бунара од неких комшија Личана, носим мотку са собом јер ме јури чопор крвожедних керова ХОЋУ КУЋИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ, како су моји могли ово да ми ураде, па ни детету се не скидају точкићи са бицикла тако нагло…
А: Стварно не знам како су могли да буду такви, ужаснута сам.
Можда зато што имаш четерес’ пет година, јебем те уста изборана.
Preuzeto sa http://vukajlija.com