Svakodnevno zanimanje ako imaš minimum jednog matorca u kući koji nije sasvim raskrstio sa brzopoteznim-slengovskim govorom današnje omladine.
Majka: Uzmi pošalji poruku bratu, pitaj ga da li je dobro, da li da mu pošaljemo nešto tamo za Beograd.
(2 minuta kasnije)
Ćerka: Kaže, "ma jok, ok sam".
Majka: Šta kaže?
Ćerka: Kaže da je dobro i da mu ništa ne treba!
Sin: Gde si ćale, mrdaš li? Razbili nas ovi do jaja, a?
Otac: Šta kažeš?
Sin: Pitam te – gde si, jesi li dobro i kažem ti da su nas ovi otrsili u fudbalu majku im jebem!
Sin: E, kevo, dolaze mi Mića i Džoni, ima neka fuca, da džakamo, aj’ spremi nešto za has.
Majka: Jesam ti ja rekla da ostaviš taj narkomanski govor za ulicu. Reci lepo šta hoćeš!
Sin: Aleksandar Miličić i Nikola Stojanović dolaze večeras kod mene da se družimo i gledamo fudbal na malom ekranu. Da li bi bila ljubazna da nam spremiš nešto lepo da pojedemo?
Baba: Je li ćero, gde ti je onaj momčić?
Unuka: Naš’o neku kres šemu sa strane pa sam mu dala korpu.
Baba: Kakvu mušemu i korpu? Je l’ pijačar?
Unuka: Baba, valj’o se sa drugom po senu, pa sam mu rekla da moj ‘lebac više ne’e da je’!
Baba: A to… ako si pile babino!
Preuzeto sa http://vukajlija.com