Благо телећим погледом са зеру смешка упутити се ка седмом небу, пустити мозак на пашу и лагано протрљати крај брчића кроз палац и средњи прст (Поновити узастопно, неколико пута).
Ритуал, неписаног правила, употребљава се у зависности од постојеће ситуације која алудира на доминантну домишљеност за идејом која је у 97% случајева неуспешна али ипак са собом носи неко постојеће убеђење.
Такође доноси декрете личне репутације, које су у складу са постојећом идејом.
– Јес’ био ономад код оне пророчице?
– Био сам. Боље да нисам…
– Што болан?
– Не’ш ми веровати… Одем ти ја код ње, кад оно препичка на вратима… Бруталес од Рибе. Ноге ко у Шерон, гуза ки дормео, сисе ко у Анђе, очи плаве ко лагуна.. Ма одлепио сам одма.
– И? Причај, шта би даље…?
– Сели за сто, отвори она куглу и поче да прича… Ћу добијем неке силне паре, ће ми умре тата, ћу закачим АИДС.. Ал’ нефермам ја то, пиљим јој у сисе и шиљим брке…
– Ма добро.. Настави..
– Каже… Ћу појебем сестру од тетке… Ал’ не фермам је и даље.. Шиљим брке а повремено и Стојка намакнем на среду…
– И, даље, даље…?
– ..Скочим ти ја ко из топа, уватим је за сису, крнем јој жваку, шамар по буљи.. Појебао је два пута… Потом сам је и оженио.
– Па шта је ту лоше пријатељу?
– Шта је лоше? То што сад живим са сестром и немамо деце.
Preuzeto sa http://vukajlija.com