Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.
Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.
– Novi šef stručnog štaba FK Stojnik je gospodin Petrušević. Možete li nam reći kakve su ambicije vašeg kluba?
– Mi želimo da igramo. Fudbal. Brz i moderan. Kao Barselona, Bajern ili Real.
– Da li ste svesni da ste član opštinske lige Sopot i da ste poslednji na tabeli?
– Ja kao šef stručnog štaba, napominjem da ćemo dati sve od sebe. Taktički potkovani, disciplinovani i to.
– Čime se vi bavite?
– Ja sam vulkanizer i berač malina.
– Aha. A u vašem štabu se nalaze još?
– Pera mesar, Žika koji gaji kukuruz, Mile vlasnik bifea i vikar Arsenije.
– Vikar?
– Da. Ima iskustva u sportskim priredbama. Jednom je igrao protiv Rogače 5 minuta, i slomili su mu nogu.
– Nogu?
– Da. Levu. I onu drugu. Ali tad je imao 64 godine.
– Kako će vam on pomagati?
– Ima kod kuće tablu na kojoj može da se piše. Znate ono veliko zeleno, kao u školi u sva 4 razreda. I tu crtamo taktike, 4-4-3 ili 5-3-5. Znate to majku mu!
– Da. Četiri razreda?
– Da. I to je previše.
– I kako će vam još pomagati?
– Pred svaki meč će govoriti našu molitvu.
– Koju?
– Daj Bože da se skupimo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com