Лажно оправдање, које претходи битној информацији.
Наравно да ово знање није случајно, већ последица споја шпијунско-трачерских вештина и радозналости расе настале укрштањем свраке и снајпер-бабе. Или, чак, резултат директне умешаности у предмет разговора и информисаност из прве руке.
– А, кево, какву је клопу спремила Сојка, а? Кажем вам ја да уме да кува.
– Хм.
– Шта хм, све направљено од нуле, супа, главно јело, габон-торта врх.
– Па, сасвим случајно знам да је ова торта купљена у продавници.
– А? Откуд ти то знаш?
– Пусти је, синко, копа по ђубрету, ко форензичар. Сигурно нашла рачун у канти. Ја кући ништа зато не бацам у смеће, спаљујем све, бре, па закопавам пепео иза шупе.
_____________
– Џими, хоћемо на неку блеју вечерас?
– Еее, идем са Биљом на вече руске минијатуре, не могу.
– Смув’о си се са Биљом? Ау, брате…
– Јесам, богами, што?
– Ма ништа.
– Кажи, брате, немој да ме крчкаш сад.
– Ма… Сасвим случајно знам да је мала драгстор, ако ме разумеш.
– Дај не булазни, Биља је бре класа, културишка, слуша Хајдна на MP3 плејеру. Неко те ложио, а и ти бре слушаш сваког.
– Добро, нека онда, небитно. Само обрати пажњу, кад каже “Банзаиии”, тад је близу врхунца, па терај још мало.
– Шта?!
– ‘Ајде па чујемо се, матори.
Preuzeto sa http://vukajlija.com