Оно што ће повучена цава изговорити након необавезног трошења са ликом којег је упознала исте вечери, несигурна у исправност своје исхитрене одлуке да дигне ноге и наслади се тврдим парчетом сервиране курчевине.
Штит којим се ограђује од потенцијалних ружних епитета које би сутрадан познаник из кревета могао приписивати уз њено име. Израз самоодбране који прекида пост-спавачку тишину, пропраћену дубоким уздисајима обостраног задовољства, не схватајући да је мудоњи као и њој био само циљ да спере накупљену паучину са гениталија, те да му се јебе радило се о прикривеној монахињи или сеоској пасуљарки коју је јахала хорда пубертетлија и маторих нежења из краја.
– Можда смо мало пожурили са овим, сад ћеш мислити да сам нека лака… Требало је да се мало боље упознамо, не знамо ништа једно о другом сем имена.
– Нећу наравно, нисам ја такав.
– Знам да хоћеш, сви сте исти.
– Слушај, Сања…
– Соња!
Preuzeto sa http://vukajlija.com