Rotvajlerka

Моман у женском делу људске популације.

Изузетно снажна. Крупне кости, зипована, односно к’о да је пресом набијена. Настала као производ сексуалне игре двоструког естонског шампиона у бацању кугле и дробњака из Матијевићеве индустрије меса. Иако је јака као Хитлер 41′, није трома. Калибар за ултимејт фајтерку. Експлозивна кад затреба, међутим то не желиш да се деси.

Као мала (ако је некад и била мала) у кратко време постаје главни шериф у улици. Заводи ред, угњетава остале нерезвијене, закржљале клинце који је слушају више него родитеље. Навикла је да побеђује, јер у случају да изгуби, деца у школи остају без џепарца, ужине, шишки и комплета књига из природе и друштва. У суштини нико је не воли, али су из страха добри са њом. Како време пролази, поглед јој постаје све тупљи, а главуџа, жеља за рвањем и иживљавањем све веће.

Кара се искључиво са дупло мањим мушкарцима, а сваке године посећује Невесињску олимпидају не би ли међу бацачима камена с рамена и онима што вуку коноп нашла себи равноправног. Пре јебачине партнер се напоји литром ракије да би заборавио кроз какву машину је прошао предходне ноћи. Ујутру се згужван буди у њеном наручју са модрицама по телу, расцепотинома с обе стране леђа и уганим чланком док она пали постјебачку цигарету.

– Јел могу да преспавам код тебе?

– Наравно брате. Шта било?

– Цимер довео ону Зорку ротвајлерку што је била боготац у школи, и директор је се плашио. А овај мој не зна за шта се ухватио, има да заради фрактуру лобање, три напрсла ребра и сјебан кауч на извлачење.

Preuzeto sa http://vukajlija.com