Rock balade predstavljaju posebnu kategoriju rock muzike. Specifičan pravac koji nema svog originalnog predstavnika, a koji opet okuplja veliki broj bendova iz još veće rock familije. Najveći broj bendova, makar oni koketirali sa heavy metalom, koji ima žestoke i brze rifaške pesme, u svom opusu ima makar jednu baladu na svakom albumu (ponekad i dve, a u ređim slučajevima i po tri). Koliko god ostale pesme tih bendova bile mini himne rok muzike, te baladice im na neki čudan način upadaju u prvi plan i time ih “šalju” u skupinu “rock balada” bendova.
Rock baladice uglavnom slušaju klinkice koje nisu fensi, ali nisu ni rokerke. Ne prija im previše distorziran žestok zvuk, ali im ni radio Teheran ukršten sa brejkbitovima nije drag srcu. I tako one nalaze sredinu. Mora se naglasiti da u “rock balada” bendove spadaju i neki pop-rock bendovi, jer su im aranžmani i interpretacije veoma slične rokerskim baladama. To dovodi do toga da po završetku “Wind of Change” lagano kreće “Tugo, nesrećo”, a želja za sečenjem vena postaje sve jača jer se slušalački subjekat prisetio simpatije od prošle jeseni i njenog uspešnog nerazumevanja i nekapiranja čudnog očijukanja.
Preuzeto sa http://vukajlija.com