Razvojni put demo benda

1. Двојица младих момака, реше да своје знање од пет акорда примене у масовне сврхе и освоје планету. Нађу још двојицу, најчешће певача и бубњара и почну да тандркају обраде Мејдена, Металике, Ејси Дисија, Вајтснејка, Дип Парпла и остлаих легенди.

2. Након годину дана масовног дрндања по подрумима, организују свирку у некој биртији, или у најбољем случају у школској сали. Тамо се допадну свим ортацима и девојкама и први пут окусе славу.

3. На њихову другу свирку, која се често организује у КСТ, СКЦ и сличним реномираним местима, нико не дође зато што је радни дан или једноставно нико неће да слуша поново једно те исто.

4. Ортак их препоручи да свирају на фестивалу Радија 202. Тада први пут оду на свирку где други за њих намештају појачала и бубњеве, а они као праве фаце само утакну гитаре и почну да тамбурају.

5. Ту се Влада Џет смилује и позове их на турнеју по Банатским селима, односно по сеоским славама да свирају по локалним домовима културе пред двадесетак младих људи из сваког села.

6. Након овог грандиозног успеха, тур-баса, Владе Џета и Олге, они су дотакли и остварили све своје жеље. Али то није крај! Влада Џет им нуди да сниме демо албум, који ће он објавити у 50 примерака! Они напишу пар песама, које су обично на енглеском језику и звуче поприлично смешно за српско тржиште које је навикло на српскојезични рокенрол.

7. У међувремену један од чланова се обавезно смори и оде да свира са другим бендом, зато што је овај постао превише комерцијалан. Нађу другог басисту, који уопште није басиста, већ је свирао ксилофон у музичкој школи, али некако убоде тих пет нота.

8. Свирају као предгрупа Дивљих Јагода у СКЦ-у и лично се упознају са својим идолима!

9. Бубњар каже да му је риба трудна и да мора да се жени, што значи да под хитно тражи посао. Одлази да свира са неким тезга-народњачким бендом, зато што му је то једини начин да заради неку кинту са стране. Обећава им да ће свирати када буде имао времена.

10. Остали се сморе, схвате да су прошли слично као и Дорси, само што срећом нико није умро. Певач добије понуду да ради као келнер на броду у Јужној Америци што свакако прихвата. Гитариста и полубасиста остају сами и договарају се о благовременом прекиду сарадње са уверењем да су заиста оставили вечити траг на српску, ма какви српску, на светску рок сцену својим демо материјалом који тако никада није ни видео светлост дана, зато што се Влада Џет залудео неким новим клинцима.

Preuzeto sa http://vukajlija.com