Спортски феномен који може да допринесе довољно дозе позитивне енергије да се остави срце на терену. Главни актер овог догађаја је тренер који носи огроман ризик пред сваки меч. Он мора да има превелик ауторитет над својим изабраницима како би они стекли страхопоштовање, храброст и одлучност на предстојећем мечу.
Обично тај разговор и договор у свлачионици утиче на саму игру на терену наредних минута.
Тренер: -Здраво момци. Јесмо ли сви ту? Да можда не фали неко?
Голман: -Јесмо курац сви. Нема Љубише и Драгослава.
Тренер: -Па мајке им га набијем, цео живот касне! Е, курац ће мој после утакмице да иду на ћевапе код Мила у кафани!
Шпиц: -Тако је шефе!
Тренер: -Шта се ти јављаш, бре, јебем те у уста! Ниси дао гол има једно три месеца. Знаш кад ћеш да добијеш премију од дрва за ову зиму? Кад на курцу никне нокат!
Љубиша и Драгослав: -Шефе, извињавамо се што каснимо, сечакали нас ови испред аутобуса што су дошли, јебем им све по списку. Ударише нас ту два, три пута, и ми шта ћемо, кренемо на њих!
Тренер: -Тако било кажеш? Е, па данас на терену има ноге да им сломите! Јесте чули? Нећу да видим ваше срце, него њихово на терену! Јасно? Немој да ми је неко ушао на полувреме у свлачиноцу без жутог! Је л’ свима јасно?
Тим: -Јасно шефе!
Тренер: -Е, тако. А сад, марш на терен да их поломимо!
.
.
.
Дневник 2: -У селу крај Пичковца, десио несвакидашњи догађај. Наиме, играчи треће лиге, брутално су напали своје противнике на терену, јурећи их дрвима, секирама и свом артиљеријом коју су имали. Противнички играчи су почели да беже, међутим навијачи домаћег тима им нису дозволили да побегну далеко. Сачекали су их код оближњег драгстора где нам власника локала није причао о детиљама. Са лица места Наташа Јеремић. Студио?
.
.
.
Тренер: -Добар овај дневник. Видиш женче шта значи добар тренерски разговор пред меч? Три бода к’о кућа! Мурињо ми, бре, није раван!
Жена: -Драгојло, гаси, бре, тај телевизор и улази у кревет. И немој да једеш говна много!
Тренер: -Ево, женче, одмах!
Preuzeto sa http://vukajlija.com