Tastatura nad kojom si toliko motao da kada je obrneš naopako dobiješ što vutre što duvana dovoljno za bekstejdž parti Maksa Romea.
– Je l’ imaš nešto?
– Suša, brate. Večeras smo na klupi.
– Neeee, ne verujem! Pa jebote! Kako ćemo da gledamo Evroviziju strejt? Daj zovi još nekog!
– Ma zvao sam Caneta, zvao sam Pecu, zvao sam Ćomija, zvao sam i Ukija, on uvek ima muše – i kod njega ništa! Jebote, čak sam na kraju sišao u narkić i izblejao tamo čuku vremena s kerom – pusto ko u Čumićevom. Jedino još da uzmem uidža tablu da pitam pokojnog Marlija.
– Ma daaaj, ti si stari rastaman, garant imaš neki kšte negde!
– Jedino da okrenem tastaturu, pa da vidimo šta ispadne…
– Šta, nisi?
– Pa jebiga, shvati me, čuvao sam za imrdžensi…
Preuzeto sa http://vukajlija.com