Реченица којом "семе очево, љуби га ћале", покушава да се поистовети са другим младим човеком, који крв своју пиша у израбљивачкој приватној фирми. Циљ ове изјаве је да изједначи унакажена леђа, која су услед физикалије на сунцу попримила боју заставе Савеза Комуниста Југославије, са завртањем мартинија, од стране татице, у татициној кафани.
Име татино се навукло на коцку, почело да вари, или се свакодневно излежавало на каучу, гледајући програм порнићарске телевизије, са даљинским при руци и свап дугметом подешеним на "Дискавери", превентиве ради, јер можда упадне неко у собу. Не може више тако, мора да се зна ред. Сад ће његов стари да му покаже да живот није игра, убациће га у своју фирму. Да се ради, бре! Доста је било џабалебарења и свирања курцу. Сина очекује напоран посао. Ако је ћаћа угоститељ, биће да се ждере и пије. У паузама између лађења муда, псоваће се кева радницима. Мора да се развије тај став газде. Да се зна коме ће то сутра да остане. Ако ћале држи књиговодствену фирму, ето прилике да се обрну све верзије Супер Марија. Ако ћале држи ауто сервис, ту је увек нека кабина камиона са двадесет година старим постером Ћићолине у њој. Дркензи до дванаест, па кући. Жао је ћалету, да му се син малтретира по највећој врућини.
Ћале поносан јер му син "ради", додељује бонус на плату. Ваља се, први је пос’о. Сада ће моћи да се похвали, јер је из свог аспекта, већ прекаљени бизнисмен. Окружење га више неће гледати као лењу, размажену мрцину. Отвара му се могућност укључивања у разговоре о послу, где ће му се изјаве сводити на: " Е ‘наш как’а је ћалетова секретарица? Струг’о би јој китом пичић, к’о столар шмирглом стару дрвенарију." Његов посао је најзајебанији, и много компликованији од послова осталих, који на свом радном месту заиста РАДЕ.
Марко: ‘Де си Перо? Изгледаш к’о да си се са дебелом Божен у истој кади купао. Шта ти је?
Пера: Ћути, рикнуо сам. Дошло нам шест шлепера тајландске туњевине. Онда вуци дотрајали кромпир, базди к’о циганска четврт у Букурешту. Ишли смо после у развоз, и ја ти ту испустим џак увозног, казахстанског пасуља низ степенице. Поцепа се џак, рекли су да ће ми одбити од плате.
Марко: Знам како ти је. Радим код ћалета. Данас сам морао да теглим штампач, од паркинга до канцеларије на другом спрату, а није радио лифт.
Preuzeto sa http://vukajlija.com