Старији мотори, који су у принципу исти као и ови новији и у стању су да те превезу од тачке А до тачке Б само нису фенси и напуцани, су “трошили” тј сагоревали мешавину бензина и уља. Нису имали систем за мешање па је било потребно ручно замешати мешавину тј у посуду бензина насути уље па тек онда сипати у резервоар.
Милан: Мајсторе, ајде сиђи са крова, стигла кафа!
Мајстор: Ево ме. Хркљ, пу! Јебем ти дуван, уби ме. Која је моја?
Милан: Ево ова, горка. Може једно ладно ко змија?
Мајстор: Јашта. Дај и ону ракију леба ти…
Милан: Ево, мајсторе. Да ти ја сипам? А, видим сам ћеш…
Миланов син: Чика мајсторе, моја мама је рекла да не ваља пити алкохол а кад тата меша алкохол да је он онда будала.
Милан: Ћути бре, сине, пусти мајстора, не занима њега то…
Мајстор: Хехе, пусти дете… Пази синовац, да ти мајстор Пера нешто каже, јел видиш ти оног мог апенца тамо, онај плави мотор?
Миланов син: Видим чика мајсторе.
Мајстор: Е, ја сам њега давно купио, јој како сам тада, кхм, види синовац, он иде на мешавину и ево 30 година му ништа не фали…тако и мајстор Пера цепа мешавину и види ме, ко младић! А не ко твој тата, њему жена брани да пије-он је такав човек ал зато мене зове да му зидам оџак…
Preuzeto sa http://vukajlija.com