Riknuo psihički, neočekivano ko Bata Kan- Kan onomad. Klabingovao, trpao berli ligl srednjoškolke, oćne studentkinje i klimakterične tetke, uništavao se od alkohola, povremeno i od dobre gandže. Na Jućubu je pičilo od Sleja do Laza Magistrale, Radio Morava je već bila standard. Pikao fudbal sa Vlasima a posle tekme se tukao budacima sa njihovim navijačima, ispijao Čiču ispred prodavnice sa seljacima i psovao dete masonsko Klintonu… Ali, spičilo ga u vugla i sjebo se skroz. Jednog jutra se probudio sa uvodnim taktovima ‘Ljubi se istok i zapad’ u glavi i tada je sve otišlo u pizdu materinu.
– Ljudi, šta je sa Rokijem? Nema ga više da se komira sa nama iza STR ‘Dostana’ posle fudbalice, da nije ljut nešto, ili jednostavno postao papuča nedobog? Ma uzela ga ona njekova fuksa pod svoje, sto posto…
– Da si ti meni živ i zdrav, ona ga ostavila još prošle nedelje jer je pored njega toliko zagorela da je pobegla sa razvozačem hleba. Kažu da on ne izlazi iz kuće više, gleda njavu po ceo dan a kada ne gleda njavu jede sarmu i plače. Ukratko, čovek je proslušao Plavi orkestar.
Preuzeto sa http://vukajlija.com