Кметуша, шана, jашарка. Убер љанка обавијена ауром што смрди на пиво и внуго. Обична земљуша коjа своjом појавом позива апокалипcу.
Одело сиђошке и име Светлана, плус три јутра земље испод нокта кажипрста. Док твој лабуд мирује у језеру снова, она безуспешно и неискусно маше сифончином непримечујучи длакурину поред бранџе.
Све да је последња са рупом на планети, пре би попио воду из чистача за веце шољу и тиме убио ерекцију него њу гужвао.
– Одосмо кево!
Доведи ту прокељку Cтојанку у стан и сутра, да огули кромпир ноктима.
Preuzeto sa http://vukajlija.com