Šupak, čmar.
Jedna od najjezgrovitijih i najonomatopejičnijih reči u slovenskim jezicima. Reč zbog koje je autor ove definicije zažalio kada se crnogorski jezik “otcijepio” jer više ne može slobodno, kao pripadnik drugog govornog područja, da se koristi takvim jezičkim blagom. Ona ZUJI, ZVEČI, ZVONI, ZVUČI, ŠUMI, GRMI, TUTNJI, HUČI – što bi rekao časni starina Preradović. Reč koja neumoljivo asocira na ono što stvarno znači i koja svojim fonetskim sklopom sama sebe opisuje. Pazite:
P – eksplozivno-bezvučni suglasnik kao priprema pred nastupajuće akustično pražnjenje
R – blagi rafal koji predstavlja neposredni uvod u buru koja će uslediti
KN – suglasnička grupa koja istovremeno opisuje i napregnutost pred eksploziju kao i sam veliki prasak
O – kao olakšanje kad uskovitlana vazdušna struja napokon napusti vaše telo kroz taj mali otvor na donjem delu leđa.
A još kada tu reč svojim kotrljajućim grlenim “r” izgovori Milo – doživljaj je potpun!
Zgrada vlade Crne Gore…
Milo: Filipe, pa đe mi je kiśela uz kavu, jebem ti oca u prrrkno!
Preuzeto sa http://vukajlija.com