Ако сте икада учили више од два сата за испит, онда реално, од тог испита се нешто и очекивало. Нека луда срећа, карма нека, сплет неких невероватних околности, типа умри мушки девет. Е баш у тим тренуцима, када са једне стране зна да не постоји шанса за пролаз, јављају се невероватне идеје које би могле да те задесе.
-Доћи ће дан, када ћеш сам…нанана нана…Јеботе, замисли ја на испиту, и пита ме професор "Шта слушате колега", кажем Ритам Нереда, и он "Свака част колега, и ја исто, ево десетка", до јаја….
-Или замисли, позвони му телефон, он направи ону укисељену фацу, брзо се окрене ка нама и пита "Колико је играо Раднички јуче?", ја ко из топа 1:1, и он "Ух колега, спасили сте ме, ево шестица"
-Најбоље би било, да пита "за кога навијате колега?", а оно на столу грб и Звезде и Партизана, ја кажем, онако стручњачки, ноншалантно "Не пратим домаћу лигу", и он се ту одушеви, упаднемо у спику..
Сутрадан:
-Колега, жао ми је друго и треће не знате, видимо се у априлу.
-Али слушам Ритам Нереда и не пратим домаћу лигу.
–ШКК?
Preuzeto sa http://vukajlija.com