Ненадјебиви, џиберски начин завршавања сваког вида интернет расправе (намјерно писано малим словима, због потпуне аутентичности), а уједно и крајњи аргумент у корист реторичара. Једноставна, кратка и ефектна фраза којом се павијан издиже високо изнад противника у својој простодушности, непоколебљивости и самоувјерености. Овим ти на крају још имагинарно пружа руку, као знак помирења, јер је великодушан у својој побједи и благонаклон према немоћном ривалу.
Јер он је све своје ставове исказао, аргументовао и одбранио, и свака даља расправа за њега била би беспотребно и бесциљно губљење времена. То је крај. Енде.
– Молим Вас не причајте глупости, Александар Македонски Србин? Шта све људима неће пасти на памет.
– Мали немој тако да причаш самном, ја сам старији од тебе 30 година. Александрова мајка је родом из села поред Гацкога, од куће Филиповића. Али не могу ја то објаснити теби кад још за тобом носају туту да пишаш. позз
—————————————————————-
– Ало мала, рећи ћу комшији Гаврилу да ту качиш голе слике, да те пребије ко вола у купусу. Срам те и стид било.
– Добро комшија, онда ћу ја рећи тати да сте ми слали слике свог курца преко интернета. Хаа!
– Ма немој мала, то се комшија Недељко само шали. А добре су ти слике, хаха. позз
Preuzeto sa http://vukajlija.com