Veoma mučan i neprijatan događaj za sve članove porodice pri kojem je karakteristična neprijatna tišina. Članovi se ne usuđuju da progovore jer znaju da to vodi početku nove svađe koja je najopasnija upravo za stolom jer su svima pri ruci noževi i viljuške.
Svi se trude da što pre pojedu hranu tako da mogu da se udalje od stola.
Ipak, pored svih mera predostrožnosti, svađa se započne na najneočekivaniji način:
Dete: Lepo je, ali bi bilo bolje da ima malo više soli.
Majka: A jel’ nije dovoljno dobro za tebe, a? Znaš li ti koliko sreće imaš da jedeš ovu hranu? Znaš li koliko je onih što nemaju ništa? Nije slano! Pa neću ni da kuvam više, snađite se sami!
Dete: (ne brani se jer zna da će samo napaviti još veću glupost, zato ćuti par sekundi i onda najponiznijim glasom pita) Da li ipak možete da mi dodate samo malo soli?
Otac: Da ti dodamo?! Ja tebi da dodam?! Pa koji si ti parazit, sve čekaš da ti se servira. Sve bi ti da ti dođe na tacni! Ljubinka, ti si kriva za ovo, ti si ga razmazila. Naučiću ja tebe pameti, ima kaiš da radi!
Preuzeto sa https://vukajlija.com