Priroda ne bira ni mesto ni vreme, sve njoj ionako prinadleži. Ne jebe ljudske premere, nazore i zakone, pa nema ni vajde grcati za kontrolom i razumom.
Jer mačke se pale kad otopli, a ne kad okreneš list u kalendaru.
Dakle, opusti se, rodiće malina, pašće sneg, stiže tetka iz Crvenke. Džaba listaš vozne redove, doći će kad dodje. Ako dodje. Viša sila boga ne moli, bato. Zato je na koncu i svejedno, iznenadiće putare, svaki put. A putar je ipak samo čovek, rab, mali, glup, grešan i nesposoban da predvidi i najizvesnije.
—————
– Rale peti je mart već, šta ako sam ipak trudna?
– Koliko kasni?
– Ulazimo u sedmi dan…
– Prvo lakše malo sa množinom, drugo, šta zna pička šta je februar, nije vešmašina da je isprogramiraš da pušta boju po belom, sunce ti blesavo. Ne nabijaj mi tenziju svakih trijes dana ljubim te.
Preuzeto sa https://vukajlija.com