Druga polovina meseca u kojoj nemaš para jer si ih potrošio u prvoj polovini na komunikalije i ostale harače koje potražuje vlas’ koju boli ona stvar što se zove kita.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

je neko poput mene recimo… od kad sam napisao prvu definiciju ovde, ostavila me devojka, drugarica, njena prijateljica – ljubavnica pa i komšijina rezervna sex kombinacija, čoveče čak me i pas napustio. Useli se od tad tuga neutješna u srce mlada čo’eka… A sve je počelo krajnje bezazleno. Sedeo sam za kompom, surfovao mrežom i upleo se u igru zlih pauka vukajlijaša. Iz početka je to bilo zbog zabave samo, da probam ali kasnije se pretvorilo u 24 – oro casovnu agoniju sedenja pred monitorom, čitanja tuđih, boljih defki i unutrašnjih psihickih stresova jačine 8 rihtera. Počeo sam da gubim apetit, da izostajem sa predavanja na fakultetu… Mišići nogu su mi od predugog sedenja atrofirali, vid mi je oslabio od čitanja, traženja one esencijalne i preko potrebne definicije na koju će čak i devojkama da se digne ( plus ). U teškom očajanju, tri puta sam sebi pokušao da oduzmem ADSL. Nisam ipak imao hrabrosti. Učlanio sam se u društvo Anonimnih emosa, svako veče smo jedni drugima delili savete o životu, jeftine žilete, žvake i stalke za infuziju. Ni to mi nije pomoglo. Ovo je poslednji i jedini način da skrenem pažnju na sebe ovde. Neko će reći da nemam ponosa… Istina je… Sve što mi je ostalo je nada u ljusko milosrđe i u to da na svetu ima još dovoljno dobrih Vukajlijaša koji će se sažaliti na moju muku i patnju.

Molim Vas humani ljudi, dajte mi plus, treba mi za lek. Bolujem od sindroma zapostavljenog i neprimetnog vukajlijaša. a to je u medEcini poznato kao Vucailia baxuz casper sindrom. Jedina šansa da se izlečim je implantacija vaših pluseva u moju definiciju. Vaših pet sekundi, nečiji ceo život. Svoju donaciju možete ostaviti odmah, na licinom mestu u vidu anonimnog dobročiniteljskog plusa ili komentara na definiciju. Žirov račun nemam… 🙁

P.S.

I ako ima neka devojka koja bi se upoznala sa mnom putem skajpa ili mejla ili fejsa ili twittera ili spejsa ili msn-a ili pejdžera ili googla translatora, mobilnog telefona, 3g-a ili fiksnog na brojčanik ili uživo uz dva svedoka neka ostavi privatnu poruku.

Imam 22 godine, zelene oči i njivu od 60 ari u Caganjama kod Čačka… Napisao sam knjigu, snimio dva demo albuma, studiram srpski i volim sve što vole mladi sir. Pride sam i nagluv i delimično impotentan.

Iskreno svoj,

Stojadin Kozlica

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Jedini covek na svetu koji se nece uvrediti kad mu kazete : Jedi govna !

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Dva pojma koja se diametralno razlikuju. U Americi nije potrebno mnogo da čovek dobije tu "laskavu" titulu. Može da bude posvećen poslu, da drži do sebe, prehranjuje porodicu i otplaćuje 14 kredita, ali čim kolege primete da voli da popije po koji viskić javlja se sumnja. Svaku glupost koju napravi u budućnosti pripisaće alkoholu, iako bi on to verovatno i trezan uradio. Zatim, svi ono koji ga vole, ga šalju na "antialkoholičarske" terapije na kojima se 10-ak ljudi samoblamira. Kad uspe sa svog dnevnog alkobilansa da izbaci tih 4-5 viskića svi će biti ponosni na njega.

– "Moje ime je Dzon Smit i ja sam alkoholičar"

Kod nas je drugačije. Pojam alkoholičar se vezuje za zapuštenog, obično neobrijanog i debljeg čoveka. Isti taj mora da pravi žešća sranja kad se napije i to u javnosti. Takodje retko će se pripisati čoveku koji ne ide po kafanama. Dobro je poznat izraz "voli popiti", a ljudi koji vole popiti nisu alkosi već samo uživaoci. Jutro, kafa i rakija za lakše budjenje, dve- tri rakije pre ručka za apetit i litar crnog ili špricera posle, da se bolje zameša i slegne. Popodnevna dremka posle koje se cepne jedan vinjačić čisto da malo trgne. Uveče fudbal i 4-5 pivca ‘ladnih jer fudbal i pivo idu zajedno (muškarci znaju zašto), a i lakše se zaspe posle. Na dnevnom nivou, to su tri rakije, litar vina, vinjak i 5 piva. Ništa neobično za čoveka koji "voli popiti". Nikom nikad neće pasti na pamet da ga šalje na neke idiotske terapije, žena bi mu srala malo zbog para koje spuca na to, ali ne može. Rakiju peče s’ kumom od kumovog voća, a vino mu donosi brat iz Deronja…

-"Moje ime je Ratko Vejin i ja volim popiti"

Preuzeto sa http://vukajlija.com

“Председник САД Барак Обама честитао је председнику Србије Борису Тадићу Дан државности Србије – 15. фебруар и изразио наду за наставак пријатељства и јачање партнерства две земље.“ – јавља “Блиц“

Како је то, у ствари, изгледало…

Враћа се уморни Барак с посла кући, што чудно звучи, јер му је радно место отприлике један спрат испод спаваће собе. Свеједно, уморан је и није му до дечурлије која га салећу и питају га шта им је купио. Тера децу у пичку материну и каже им да оду да гледају ТВ или играју игрице. Боли га глава. Већ се смрачило, спава му се, изува укишељене ципеле и ставља ноге у лавор, пошто му је жена заузела купатило. Нека мува обиграва око њега, али је он вешто хвата и откида јој крило. Повучен неким претходним искуством, не жели да је убије. Излази му жена из купатила. Носи баде-мантил, али се онако распојасала, види јој се позамашна сисурина. Седа му у крило и шапуће “Влажна сам“. Њему аутоматски набубри црначка мочуга, баца је на кревет и почне животињски да је трси. Запари се цела просторија, замагле се сви прозори, Мишел Обама већ доживљава други оргазам и вришти: “Ово би за мене био најбољи поклон за годишњицу брака!!!“ Уто се Барак тргне и каже “Годишњица! Боже! Умало да заборавим!“ Устаје с кревета, брише мочугу о завесу, пали комп, жена га пита “Шта је било?“, он јој каже “Ћути, жено!“ и почне да куца мејл:

“Тадиће, честитам ти Дан Државности, надам се да ћемо наставити пријатељство и ојачати партнерство наше две земље. Придружујем се твом народу у величању заједничких, истинских, суштинских вредности толеранције, слободе и демократије“…

П.С. Човече, мора опет да ми доведеш оне пичке што сам их гузичио прошли пут. Српкиње, бре, најбоље рибе. Ај у здравље, па се улогуј неки пут да скајпујемо!

Preuzeto sa http://vukajlija.com