Apsolutno nepotrebna stvar koja može samo da te udari po džepu. Jedino je koristan za obavljanje lokalnih poziva (ne daj Bože da zoveš nekoga na mobilni), mada mobilni operateri nude sve više pogodnosti, a internet sa svojim msn-om, skajpom i fejsbukom dospeva u sve više domova, tako da se fiksnoj telefoniji naslućuje kraj..To su skontali i u državnoj upravi, pa su podigli pretplatu na 500 dinara mesečno (jebem li im seme), kako bi uzeli što više para dok se još može.
A da može da te izbaci iz takta i pokida ti živce, može i te kako:
Zvonjava fiksnog telefona, bilo koji radni dan:
– 09.10h – Dobro jutro gospodine, ovde Snežana iz agro banke. Da li ste razmišljali o osiguranju..
– Ma kakvom kurac osiguranju, opet ste me probudili, koliko puta treba da vam kažem da zaboravite ovaj broj! Jebe mi se za vaše usluge! TRAS!
– 10.15h – Dobar dan, kraj telefona Radica iz stranke pokret snaga Srbije, samo da vas podsetim da su uskoro izbori, i ako biste glasali..
– Jao pa gde si Radice, oko moje! Znam da su izbori, podsetili su me ove nedelje i Čedini i Tomini, i preko telefona i preko televizije..Za sve ću vas da glasam, znam da vam je stalo do mene..Ma da se terate bre u pičku materinu, pustite narod makar da spava kad mi ne date posao! TRAS!
– 10.55h – Dobar dan, da li je to pošta?
– Kakva pošta bako? Nije pošta, pogrešili ste..
– Ali kako, pa bila je na ovom broju pošta..
– Do vidjenja..TRAS!
– 10.57h – Dobar dan mladiću, a jeste li sigurni da nije pošta?
– Nije bre baba pošta, valda znam da li imam šaltere i sandučiće u stanu, i da se goniš u pičku materinu i ti i pošta, nadam se da nećeš dobiti penziju, i pusti me da spavam! TRAS!
– 11.24h – već rasanjen odlaziš u wc, sedaš na šolju, i u pola posla zvoni telefon. Nećeš da se javiš, ali pošto zvoni već pola minuta pomisliš da je nešto važno, brišeš se na brzinu, navlačiš gaće i trčiš da se javiš. Taman da digneš prekine da zvoni..Jebeš, grebeš, proklinješ dan kada su ti uveli fiksni..žeš u krevet, zvoni opet.
– Ha..Halo?
– Stan Vejinović?
– Da?
– Ja sam iz agencije dormeo san, obaveštavam vas ovim putem da ste dobili poklon i ručak za dve osobe u restoranu žuti dukat..
– E konačno i neko pametan da nazove, znate od jutros..
– Imate li 27 godina i jeste li oženjeni?
– Pa nisam oženjen..
– Žao mije gospodine, onda ništa..
– Pa "##!!"#(@@..
– 12.07h – prevrćeš se po krevetu, besan na ljude i ceo svet, zvoni telefon..
– Da, izvolite dobri čoveče?
– Halo sine, je l tu Gvozden?
– Jaaao žao mi je gospodjo, Gvozden je umro prošle nedelje..
– UMRO!? Pa kako, pa meni su rekli..
– Lažu gospodjo, umro Gvozden, kamion ga pogazio, meni čudno bilo da niste bili na sahrani..
– Ajoooooooooooj kuku..
– Ma prestani da kukaš aždajo, nema ovde nikakvog Gvozdena, niti ga je bilo, jebo te Gvozden! I da se terate svi u sto pički materina!
– 12.30h Stojiš u telekomu, i čekaš u redu da odjaviš fiksni za sva vremena. Zajedno sa trideset neispavanih i nadrkanih ljudi.
Preuzeto sa http://vukajlija.com