Тенденција слабих и несигурних људи, или једноставно људи које нема куче за шта да уједе, да ваде себи просек употребом других људи у ту сврху. Огледа се у манијакалној употреби речи “мој/моја“, односно “наш/наша“ и може се препознати на више нивоа:
1. Ниво везе. То је кад се осећаш инфериорно у односу на свог партнера. Нпр. кад ти је девојка рибиџона и по, а ти никакав, па она окачи своју фотку на неки форум где сви избалаве на њу, а ти имаш потребу да дођеш и напишеш “То је МОЈА девојка!“ (у преводу – ја сам гоља, али ми је девојка пичка и по и зато сви могу да ми га дувају). Или кад имаш потребу да при сваком помену свог партнера додаш и “мој“ – “МОЈ Реља има све десетке!“, “На МОГ Балшу се све рибе ложе јер је тако хот!“ (у преводу – он је згодан, а ја улазим у тридесете и полако се распадам, али нема везе – он је и даље згодан, па су остале љубоморне на мене).
2. Ниво брака. Исто као ово изнад, само мало друкчије, тј. озбиљније:
– Што си напустила факултет?
– Породица, обавезе, деца… Али МОЈ Балша је главни менаџер своје фирме за Балкан! (у преводу – ја ринтам по цео дан код куће, цедим крпе, мужу не смем да писнем. Али ропство је океј све док је плаћено).
3. Ниво породице. То је кад ступе деца на сцену и постану мали генијалци, па људи њихове успехе приписују себи: “МОЈА Синтија је победила на градском из историје!“, “МОЈА Синтија је најбоља у разреду“, “МОЈА Синтија говори три језика!“
4. Локални ниво. То је кад те у твојој селендри ујебавају како стигну за време основне и средње школе, а онда кад одеш одатле и постанеш неко и нешто, узму па те својатају, јер си ти, је л’ те, њихове горе лист: “Децо, из наше школе су одувек излазили најбољи! Ево, НАШ Миле из генерације двехиљадите је постао доктор наука, био је и интервју скоро са њим на ТВ-у – то је НАШ успех!“ (у преводу: Није битно што Миле није добио ни динар од школе кад је требало да се оде на такмичење и што смо му стално гушили креативност. Битно је да је НАШ!)
5. Глобални ниво. Кад неко оде трбухом за крухом у бели свет, јер је овде наилазио само на саплитања и подсмех од стране дегенерисане масе која ће га касније деценијама величати:
Типична Србенда: Цркните, глупи Амери! Тесла је био НАШ човек! СРБ!
А кад је требало да се уложи неки динар у њега, окретала се глава све док није дошао код “глупих“ Амера…
Preuzeto sa http://vukajlija.com