Položaj u kome se nalazi pevač na veselju pod šatorom u zenitu najluđeg raspoloženja gostiju. Neophodni uslov za izvođenje je šator sa dobrom metalnom konstrukcijom i mnooogo alkohola. Otprilike negde posle sarme, koja je poslužena po šesti put, iz kraja šatora gde se nalaze od alkohola najobeznanjeniji gosti, začuje se udaranje pesnicama o sto. Escajg i tanjiri zveckaju, lagano i ostali gosti hvataju ritam udaranja i šatorom se prolama sve glasniji uzvik: "Šišmiš, šišmiš!". Pevač okićen kojekakvim novčanicama guta knedle i znoji se, svestan užasa koji ga čeka: prilazi mu 5-6 ljudi, hvataju ga za ruke i noge, okreću naglavačke i podižu do konstrukcije šatora za koju treba da se uhvati nogama i da visi kao šišmiš. Naravno i da završi pesmu koju u tom trenutku peva i da otpeva barem još jednu. Atmosfera dostiže kulminaciju, vino se pije iz flaša, pivske flaše se razbijaju o glave, i nema tog pečenja koje bi nadmašilo trenutni ugođaj svih prisutnih. Sem pevača kome su vene na vratu i čelu debele kao kažiprst.
Preuzeto sa http://vukajlija.com