Pande
Pandan Ciganima u životinjskoj društveno-socijalnoj strukturi.
20 sati dnevno spavaju,tri sata dnevno jedu bambus,ali su glavni likovi svih humanitarnih akcija,svih skupljanja love za životinje i svih proseravanja ekologa i nevladinih organizacija.
Nije potvrdjeno ali sumnja se da onaj jedan preostali sat svoje dnevne rutine provode smarajući druge životinje da im obrišu šajbnu i žickajući još malo bambusa.
-E brate lave daj neki dinar,’će da izumremo k’o vrsta kažu oni s’ Eniml pleneta.
-Teraj se bre u kurac idi radi nešto,osim onog što se pojavio u Teken trojci pre 10 ‘dina niko iz vaše vrste nije uradio ništa komplikovanije od branja bambusa u životu.
-E bre lave jesi rasista i fašista,odo’ da te kažem Bono Voksu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pera Ložač i skrivena kamera
За разлику од Британера и Талијана који су докторирали на ту област, наши скривени камераши су прекршили прво правило скривене камере а то је:“Насними прво довољно гегова и ситуација да има за годину дана, па тек онда пусти на ТВ…“ Нажалост, наш Пера Ложач је то пренебрегнуо, па је, већ после 3-4 епизоде почела да га препознаје цела Србија и да га напада и шутира по улици и кад нормално иде и не снима ништа…
Да би успео да одржи своју емисију, пребегао је у Босну и тамо почео да тражи жртве… Опет није послушао савет, и опет је најебао… Затим је дошао на генијалну идеју. Да се облачи као пандур, да зауставља људе на путу, истерује из кола и терорише на најразличитије начине… Знајући добро за исконски страх и страхопоштовање наших људи према униформисаном лицу, дошао је до 10-так епизода, које су нас увесељавале све док раја није поч’ла да препознаје његову маленкост и док није навукао на себе бес органа унутрашњих послова БиХ, те је морао да “збере бокчу“ и да запали даље…
Пут га је даље одвео у Македонију, где већина вероватно никад није ни чула за скривену камеру… После иницијалних гегова и форица украдених од Жабара, поново се вратио својој опсесији: да се облачи у полицајца и да пресреће људе, изводи их из кола, терорише и иживљава се на њима, и снима њихове реакције… За сада му то иде добро, пошто се његова скривена камера вероватно не емитује у самој Македонији, али “Пинк“ има покривеност за цео Балкан, па ће вероватно ускоро и тамо да попуши…
Остаје му само да наштреба шиптарски, да се отисне пут Косова и тамо обуче униформу КПС-а, па да пресреће све оне шверцере и кријумчаре дроге и тамо да их зеза и малтретира… Све док негде, после три емисије, неки Саљи, Љатиф или Даут, не потегне прангију и однесе му пола главе, у тренутку када му наш несрећни Пера нехотице открије 25 кила хорса испод ћебета у гепеку “Мерџе“ или 10 полуголих Молдавки у камиону са дрвима, негде тамо на прелазу Врбница и Ћафа Прушит….
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Svojatanje
Тенденција слабих и несигурних људи, или једноставно људи које нема куче за шта да уједе, да ваде себи просек употребом других људи у ту сврху. Огледа се у манијакалној употреби речи “мој/моја“, односно “наш/наша“ и може се препознати на више нивоа:
1. Ниво везе. То је кад се осећаш инфериорно у односу на свог партнера. Нпр. кад ти је девојка рибиџона и по, а ти никакав, па она окачи своју фотку на неки форум где сви избалаве на њу, а ти имаш потребу да дођеш и напишеш “То је МОЈА девојка!“ (у преводу – ја сам гоља, али ми је девојка пичка и по и зато сви могу да ми га дувају). Или кад имаш потребу да при сваком помену свог партнера додаш и “мој“ – “МОЈ Реља има све десетке!“, “На МОГ Балшу се све рибе ложе јер је тако хот!“ (у преводу – он је згодан, а ја улазим у тридесете и полако се распадам, али нема везе – он је и даље згодан, па су остале љубоморне на мене).
2. Ниво брака. Исто као ово изнад, само мало друкчије, тј. озбиљније:
– Што си напустила факултет?
– Породица, обавезе, деца… Али МОЈ Балша је главни менаџер своје фирме за Балкан! (у преводу – ја ринтам по цео дан код куће, цедим крпе, мужу не смем да писнем. Али ропство је океј све док је плаћено).
3. Ниво породице. То је кад ступе деца на сцену и постану мали генијалци, па људи њихове успехе приписују себи: “МОЈА Синтија је победила на градском из историје!“, “МОЈА Синтија је најбоља у разреду“, “МОЈА Синтија говори три језика!“
4. Локални ниво. То је кад те у твојој селендри ујебавају како стигну за време основне и средње школе, а онда кад одеш одатле и постанеш неко и нешто, узму па те својатају, јер си ти, је л’ те, њихове горе лист: “Децо, из наше школе су одувек излазили најбољи! Ево, НАШ Миле из генерације двехиљадите је постао доктор наука, био је и интервју скоро са њим на ТВ-у – то је НАШ успех!“ (у преводу: Није битно што Миле није добио ни динар од школе кад је требало да се оде на такмичење и што смо му стално гушили креативност. Битно је да је НАШ!)
5. Глобални ниво. Кад неко оде трбухом за крухом у бели свет, јер је овде наилазио само на саплитања и подсмех од стране дегенерисане масе која ће га касније деценијама величати:
Типична Србенда: Цркните, глупи Амери! Тесла је био НАШ човек! СРБ!
А кад је требало да се уложи неки динар у њега, окретала се глава све док није дошао код “глупих“ Амера…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Optimista
Kad optimisti potonu sve lađe, on zamisli da su to podmornice.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vicevi dana, odabrani vic dana za 2011-02-03
Željko Mitrović:
– „Trovali su me!“
Javnost:
– „Ti si prvi počeo.“
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Surogat flajka
Plastična flaša Koka-Kole u koju je natočena rakija ili neka druga žestina.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
kako znaš da si Srbin?
Popnes se na Ajfelovu kulu,i ako je prva stvar koja ti padne na pamet da pljunes sa vrha – onda si sigurno Srbin!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vicevi dana, odabrani vic dana za 2011-02-02
– Stalno se pitam kako smo se tako srozali od PANKA do PINKA?
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Neko
Lik koji satire i najbolje i najgore ribe.
1.
– Gledaj kakva je…… da l’ ovo neko jebe?!?
– Neko jebe, sigurno!
2.
– Uuuu… kakva propast od ribe! Pa, nije valjda da i ovo čudo neko kara?!
– Neko kara, sigurno!
Preuzeto sa http://vukajlija.com