Vredan i predan narod, kom su se Srbi vazda divili. Oduševljeni time kako je to jedna radna, uporna, velika, organizovana i napredna nacija perfekcionista, ugledali smo se na njih i postavljali njihove aršine kao svoje.
No kurac, to nikako ne znači da smo ih ikad voleli ili simpatisali.
– Srbi, hoćete li našeg piva? (Nemci – oprezno)
– Hoooćemooo!!! Pivo gut, gut!
– Srbi, hoćete li naša kolica? (Nemci – već malo opušteniji)
– Naravno! Hoćemo! Bmw, mečka, najbolje makine! Ura!
– More Srbi, hoćete li naših pičaka? (Nemci – sad već druželjubivi)
– Hoćemo!!!! Nemačke pičke, odlične! Mi libe švabenzi pičke!
– Oooj Srbi, hoćete li naših radnih mesta?? (Nemci – srećni zbog novih drugara)
– Hoćemo! Daj 100 ‘iljada odma’, Srbi vole arbajte sa Švabe!
– Braćo Srbi! Hoćete li sa nama u savezništvo, u rat, da zajedno pokorimo svet i živimo srećno i dugovečno i nikad vas ne diramo više i ne ubijamo se međusobno!? (Spremni na bratimljenje, puni optimizma i entuzijazma)
– E! …Oćemo kurac, mrš u pičku materinu!
– I oni šta će, morali da nas pobiju…
Preuzeto sa http://vukajlija.com