Reakcija. Klimaks. Vrhunac “usrah se u gaće od sreće“ uzbuđenja. Nirvana na treći. Šamar u facu depresiji. Trip sedmog neba.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Odjeb par ekselans kojim stavljate do znanja da nećete da prisustvujete nekom dosadnom dogadjaju. Jednostavno boli vas patka za to i nećete uzalud da trošite vrijeme na glupos’.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Isti kao golub. I jedan i drugi samo seru sa prozora.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Njega prati kiša. Poznanici dotičnog uvek voze u suprotnom smeru, pravi prijatelji, na koje uvek može da se osloni i pozove da ga prebace do željene destinacije, su trenutno u Zanzibar, ispskan do gole kože od strane čuvenog dueta "zadnja traktorska guma – bara na putu", na duhovit ček-ja-da-te-pojebem izraz lica traktoriste odgovara već-sam-doživeo-nervni slom osmehom. Taksi nikad ne zove iz principa.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Последњи ниво градације похвале у Србији:

1. Браво мајсторе!

2. Честитам!

3. Свака част!

4. Халал ти Вера!

5. Јебо си му кеву!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a… Sve do 22h kada se javi ponovo.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

– лист са највећим (овде нормалне новине обично ставе тираж) у целој Србији.

Крајем деведесетих година двадесетог века у Србији је почео да излази лист под називом "Наша Крмача". Главни уредник је био Петар Лазић. За лист су писали све сами бисери, укључујући и Инспектора Блажу.

По својој садржини највише је подсећао на лист "Ферал Трибјун". Лист се спрдао са дневном политиком и посебно са Слободаном Милошевићем. Зато су га многи сматрали "опозиционим", иако је су се посебно слатко спрдали и са тадашњом опозицијом, тзв. "импотентном". Лист су красиле гомиле монтажа са сликама са поруком, гомила тестова у којима су овековечили глупости људи које су се дешавале у то време. Лист је једино има порблем, јер су се готово слободно користиле слике порнографског садржаја. Са друге стране, водлили су рачуна о слагању сталних рубрика које нису трпеле на форми иако је лист на сваке две недеље на свој начин извештавао о дневној политици Србије.

Посебан детаљ је да су новине биле штампане на огромном формату и да после читања остају руке прњаве од боје којом су штампана слова. Квалитет папира је такође био лош. То објашњава чињеницу да је неко наложио моју комплетну колекцију Наше крмаче.

У листу је излазио и подлист "БРЕ" који се касније одвојио. Оба листа су се угасила почетком двадесет првог века. И то негде у време када ће се поцепати тзв. "демократска" власт Србије на две стране. Бојим се да је ту негде и редакција истог листа пукла на два дела.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Kada nešto nije na zadovoljavajućem nivou, ali ipak završava osnovne potrebe.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj… Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Jebačina sa više od 2 partnerke. Ono što nikad nećeš doživeti ako nisi Hju Hefner recimo. Analogno šahu, trsitelj nema mnogo vremena za razmišljanje, već svakoj partnerki treba da posveti po nekoliko sekundi pažnje u jednom jebu i pređe na sledeću. Ciklično ponavlja proces pa kome pre padne zastavica.

Preuzeto sa http://vukajlija.com