1.

-Kako je Marko?

-Ma pusti ga u pičku materinu-ne skida se sa one njegove Marije k’o dete s’ trešnje.

2.

-Šta ti radi muž?

-Ma pusti ga u pičku materinu-od kada je kupio kompjuter,ne skida se sa njega k’o dete s’ trešnje.

Tekst: ZAZ – Je veux

"Šanelov nakit, ne želim ga! "

Znači Šanel može za dž da iskoristi tvoju pesmu koja kao prvu reč ima njihov jebeni brend u svojoj novoj reklamnoj kampanji u kojoj se Zuji Dešanel i Monika Beluči probijaju na aligatorima kroz močvare Floride u potrazi za izgubljenim blagom Vojvode od Orleana? Biće to tako post-moderno auto-ironijski za sve umešane!

"Ako mi date limuzinu, šta da radim sa njom?"

Ništa, jer verovatno ne umeš ni da voziš, vožnja je buržujski recidiv i ne-eko svesna, ti svuda ideš peške ili eventualno na biciklu za dvoje, ti anti-avataru Ronalda Mekdonalda, ti procvali runolistu sred betonske džungle.

"Ako mi ponudite osoblje, šta da radim sa njima?"

Pa otpusti ih, da slobodno lutaju ulicama – verovatno u potrazi za poslom kao sudopera kod "Pti Bertrana" na ćošku, jer ne umeju ništa da rade nego da nekom budu osoblje.

"Ako mi ponudite Ajfelovu kulu, šta da radim sa njom?"

Znaš šta možeš da radiš s njom? Pokloni je narodu. Nek je nosi kućama.

"Ja želim ljubav, radost, dobru volju!"

Ali, ako hoćeš da ti ih mi damo, Zaz, moraš da nam kažeš i šta ćeš s njima da radiš! Hoćeš li da ih koristiš odgovorno, za dobro svih ili planiraš da ih upijaš kao energiju za okultni ritual kojim ćeš da se vozneseš u nadmajku svih majki, u jebanje keve otelotvoreno po sebi, u superiorno biće koje je konačno prevazišlo frazetine?

"Vaš novac me neće učiniti srećnom"

-ding- upad 2 evra u otvorenu olinjalu kutiju za gitaru – "Haha, pati, Zaz, PATI!"

"Želim da umrem sa rukom na srcu"

To kao znači "znam da sam ceo život bila iskrena prema sebi", što u stvari znači "ceo život me toliko boleo kurac da sam radila šta sam htela". Ovo nije loše samo po sebi.

"Hajde da zajedno otkrijemo moju slobodu."

Ha-ha-hajde da ja sam otkrijem svoju slobodu da budem slobodan od tvog prisustva.

"Zaboravite sve svoje predrasude"

Za finale, nepatvoreni vapaj duše, iskonski vrisak pomirenja, borbeni poklič slavuja, suptilnost u ravni propagandnih postera iz pedesetih, mislim, metafora je tako prevaziđena od kada su svi pesnici počeli da je koriste, vreme je za direktnu poruku, ono u glavu, kapiraš, da paralizujemo sistem i da nas boli kurac!

"Dobrodošli u moju stvarnost."

Izvinite, pogrešio sam vrata. U stvari, mislim da sam promašio celu jebenu stvarnost.

– Тебра, видео сам се с Мајом Глигоријевић.

– Ко беше та? Познато ми име.

– Знаш бре Мају, она што је седела испред нас, што смо јој убацивали папириће у чмарни процеп. После се одселила кад јој ћале добио прекоманду.

– Аха, знам! Где њу нађе, јеботе?

– На фејсу. Видели се у петак.

– И? Каква је? Јел и даље онако мала?

– Јесте. Иста је. Права спинерка. Штета што има дечка, тако бих је одробијао од ките.

– А откад тебе то спречава да је робијаш?

– И то што кажеш, хаха, ај живели!

Скенер девојка: ‘бро вече господине, баш сте лепо испали на овој фотографији.

Мушка званица: Да знаш да јесам! Пошто је слика?

Скенер девојка: 170 дин.

Мушка званица: Колико??? Ма да се носиш ти у 170 пич…

Жена мушке званице: Нема проблема, узећемо, ево пара.

Скенер девојка: Хвала, уживајте у остатку вечери…

Да вам јебем матер.