Рођен је у сеоској породици. У раној младости се истакао као јуначан и дрчан младић,познат по томе што је рукама убио вепра у 6 години живота. Кад је мало одрастао, радио је у каменолому код мрског капиталисте. Ту је видео сву бол и неправду који влада у систему где је човек човеку власник. Са 15 година га жандари терају у затвор,јер је лопатом истукао злог капиталисту који је поштеним радницима закидао од плате. Када је почео рат,он се са 18 година придружује народноослободилачкој војсци Југославије и њеном вођи, Маршалу Јосипу Брозу Титу, највећем сину наших народа и народности. Истакао се силним јунаштвом у народноослободилачкој борби:

-На Сутјесци је са шмајсером у коме је било пола метака у шаржеру и две кашикаре самостално победио целу непријатељску дивизију,да би потом купио и износио рањенике под тешком артиљеријском и митраљеском ватром кроз минско поље. Кад је пренео све рањенике хватао је бомбе које је окупатор бацао и враћао му их назад с речима : Носи ово Хитлеру и Павелићу!

-Игмански марш је прешао без кошуље и чизама, чизме је уделио промрзлом куриру,а кошуљу уделио другарици партизанки. Ватрено је бодрио другове партизане да истрају у борби против мрског окупатора. Кад су се партизани одмарали поред ватре, он је седео у снегу, своје место је уступио рањеном другу.

-На Козари је дуал-виелдовао два митраљеза марке МГ-42, и са њима је жестоко распалио по окупатору. Са њима је и јуришао,први испред свих, на непријатељски бункер.

-На Дрвару се истакао хедшотовањем падобранаца, елиминацијом целе чете једном гранатом, искакањем пред метак који је био испаљен на друга Тита, и јуначки индивидуални јуриш на наступајуће трупе са одломљеном буквином граном у рукама. Овај његов јуриш је остао забележен од стране младог америчког извештача имена Џорџ Лукас,који се случајно ту затекао,и касније искористио те фотографије и записе као инспирацију са стварање Џедаја.

Његова погибија је била велики погодак за народноослободилачку борбу. Сви партизани су плакали, а прича се да је чак и Маршал пустио сузу, мада то вероватно има везе с тим што му је мушица улетела у око.

-Погинуо је разбијајући немачко-италијанско-усташко-четнички обруч који је опкољавао његову јединицу. У првом јуришу му је гранатом откинута нога. Међутим, он се није предавао,него је узео штаке од болничара и кренуо на окупатора наоружан штакама. У том јуришу му је бомба откинула другу ногу. Другови партизани су га узалудно наговарали да одустане, он је наредио да му дају кашикаре и шмајсер у руке, и да га носе напред. Замало да се пробију,кад се појавише тенкови који одбише партизане назад. Он је остао напред,пуцајући на мрског окупатора.Елиминисао је цело крдо четника наоружаних барјацима, сатарама и ражњевима.Један Краљевски Тигар је кренуо ка месту где је он лежао,херој зубима отвара последњу кашикару и баца је под Тигра. Тенк је уништен, а возачев леш испаљује пројектил који уништава читаву чету непријатеља (ригор мортис) Херој издише,пошто је у њега испаљено више метака него што је Цигана на Зелењаку. На хоризонту боје крви се указује лик Јосифа Висарионовича Џугашвилија Стаљина.