-A kako to da, dok je cela planeta bila neobrazovana i nepismena i sve se prenosilo usmenim putem, bog se svaki dan pojavljivao kroz čuda, a otkad su ljudi postali pametniji, nešto se primirio?

-E… Čudni su putevi božiji…

-A ako uzmemo da je pet posto sveta pravoslavno, a nije ni toliko, to znači da svega pet posto uopšte u startu imaju bilo kakvu šansu da se spasu i stignu raj, a devedeset pet posto ljudi su u startu zakucani sa tim da će večnost provesti u najgorim mukama?

-Da.

-A Bog bi trebalo da bude dobar?

-Bog jeste dobar.

-Pa ko dobar bi devedeset pet posto čovečanstva poslao kod rogatog sadiste samo zato što su se rodili kilometrima daleko od najbliže pravoslavne crkve?

-*pauza* Čudni su putevi božiji…

"Pet cemetery" je u stvari "Moj bagreme beli" unazad!

Treba li očigledniji primer???

Омладинска Радна Акција у Пожаревцу:

Меланија: Друже Кузмане, бистебили љубезни ова здраво тешка колица земље наше социјалистичке догурати до оног тамо шарампова?

Друг Кузман: Како не сунце моје црвено через вас ћу планине померити, слатки сте ми као вишње заруделе црвене, а лепи као споменик Борке Вучић!

Меланија: Ај се јебемо

Igrač džepnog bilijara često nije svestan da ga igra, ali su cela šaka uronjena u džep, odsutan pogled i blaženi izraz na licu dobri znaci za prepoznavanje.

Ejpril: Irma, što ne izađeš sa Vernonom?

Irma: Ali, Ejpril, on je šonja!

-Де си брате, нема те сто дина, ш’а се ради, јел се љавају неке цупике, а торима? Ш’а си оно беше ти упис’о, неко гудрање опасно, а?

-Де си Шоми, ма какве цупике, ја сам ти на фармацији, не дижем главу од књиге.

-Опппа, па што се не хвалиш? Саћемо да имамо доживотну залиху ексера и спида, а?

-Да брате, чим завршим, отварам лабараторију, ал само ако си ми ти ПР менаџер.

——————————————————————-

-Гле, гле, актовка, шуља, јел се то кренуло у неко пичарење?

-Ма јок брате, симулирамо суђење на факсу, па оно.. Знаш.

-Ма није ваљда, па ај да завршиш, па дођеш код мене на право суђење, какво курац симулирање. Ал да ме вадиш из мардеља, оратаци смо из краја.

-Није проблем Жаре, ал сумњам да је твој грам вутре пре четри године ишао на специјални суд.

– Kako je bilo sinoć na rođendanu kod Nade?

– Haos. Ludilo. Ubili smo se k’o Hemingvej!

– Taj rad.

————————————————–

– Kelner, dva mojita molim.

– Op, op, o’ladi malo Erneste. Nećemo se ubijamo u 11 izjutra!

————————————————–

– Oho, tetka Slavka. Nismo se videli od pre sto godina! Kako je teča? Juče beše bila neka slava?

– Bila, bila. Ubio se k’o Hemingvej.

– Hohoho, znam da voli popiti.

– Pucao je sebi u glavu.