U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće…da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru….u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa…a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta…Izvlačimo deblji kraj…Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija…
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za…“
Francky: „Alo brate, smirnoff…Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu…“
Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“
Francky: „Brate ša se ložiš…To je sve…To ti je sve virtuelno…“
Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“
Francky: „E da…Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba…Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“
Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“
Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da….““
Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se…A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba…“
Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“
Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče…Podseti me na devedesete…Sva sreća pa su prošle…“
Preuzeto sa http://vukajlija.com