Сигуран си да ти није цим?

–Ма, лаганини.

Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige.

– Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici?

-mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće…

-Dobro a šta je sve to?

-(Blene u plafon)

-Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi?

– Paa šumar.

– Ma koji bre šumar, od životinja ko živi?

– Lav, jelen, slepi miš…

-Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde?

-Zeka.

-Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka?

-Sedi.

-I? (Već mu iskače vena)

-Pa gleda.

-More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi!

u tom trenutku banjava žena:

– Nemoj Milorade molim te!

– Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!

-Kada je kolokvijum iz mikroekonomije?

-Nemam pojma, eno ga Šole Infostud, on ide na sva predavanja, sigurno zna.

Jadranka: Radomire!!! Radomire!!!

Radomir: Ma šta je nabijem ti ga majke u pičku baš!!

Jadranka: Skidaj se od tu šolju više!! Eno Mićko nemož d’istera traktor od tvoju frezu će mi probije uši od vikanje!

Radomir: Ma nek čeka boli me kurac baš, kaži da serem!

Jadranka: Pa preseci sad čoveče pa si nastavi posle ako oćeš ceo dan!

Radomir: Pa nemam ja makaze u dupe, majke ti ga nabijem u pičku i tebi!

Jadranka: Ma čeka ga neki čovek da ga ičupa zaglavili se sas kolima u blato…Ima i mala deca u kola!

Radomir: E da gi jebem mater baš i na tu decu, sad bi ve pobio svi živ mi sve! Ne mož čovek ni da sere od budale! Jebeeeeem tee Raadoomiiree, šta si doživeo u svoju kuću ne mož da sereš ki čovek! Puuu!

1 – И шта кажеш какав је, ако ме разумеш?

2 – Хм, ко?

1 – Па Беч. А на шта си ти мислила?

2 – Хехе, па овај леп је ваљда, није толико велики, али има то нешто, има душу?

1 – Мислиш? И је л’ ти било лепо?

2 – Па јесте, шта да ти кажем, ништа ми није фалило, знаш. Него је л’ ти се диже, овај, јеси ли кренуо да устанеш?

1 – Јесам, јесам. Кажи шта треба.

2 – Донеси крпу, просух мало пива на столицу.

1 – Важи, добро ћу ти је орибати, ништа се не брини.

2 – Дај ми. Вештија сам.

1 – Ево ти. Не мораш да журиш, нема потребе.

2 – Хм, влажна је.

1 – Па ваљда треба таква да буде. Мислим не знам, боље иде него кад је сува. Зар не?

2 – Сигурно. Сува је грубља. Може да се оштети. Намештај.

1 – Видиш нисам о томе размишљао. Паметно збориш. Дај ми је.

2 – Ма јок, ја ћу да је оперем.

1 – Ајде важи. Само пожури, не чека ми се баш много.

2 – Ма добро. Да укључим климу?

1 – Ма јок, не би ваљало да се спусти. Температура.

2 – И то што кажеш, пријатно је овако. Скинућу кошуљу.

1 – Важи. Не смета ми ни најмање.

2 – Јеси волиш Бору Станковића?

1 – Читао сам. Добар је. А ти Толкинову митологију, "Господара прстенова" и те форе?

2 – Ух нисам могла, превише је велик.

1 – Прочитај једном, издржаћеш. Мада неће ићи брзо, има пуно детаља. Квалитетно је.

2 – Хвала на савету.

1 – Да га упалим?

2 – Упали, само немој Пинк.

1 – Договорено, ништа се не брини.

2 – Немој превише гласно.

1 – Бићу тих.

2 – Стани, стани, стани. Немој унутра. Направићеш хаос.

1 – Ма не смета мени хаос, али ‘ајде нећу. Ау извини, поломих случајно ову вазу. Платићу ти.

2 – Ма не треба, бесплатно је.

1 – О чему ми причамо уопште?

2 – Немам појма, ај’ се јебемо.