Imperativ teranja nepoželjne osobe na neko drugo mesto, ali na znatno uviđavniji i vispreniji način od tutanj, briši, ili gubi se, a opet dovoljno autoritativan, uz čak znatno veću predviđenu distancu udaljavanja.
– Baba, ovo je moj pesak i bezi sa svojom luznom unukom negde dlugde!
– Šta veliš to, dete?
– Jekla sam emiglilaj, baba!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ono što pičkica izgovara, jer nema petlju da sastavi smislenu rečenicu i ispičkari sve koji mu smetaju. Ili da popravi nepravedne pojave i stvari. Umesto toga, počinje da vrda i optužuje imaginarna bića.
– Jebem ti život i sve da ti jebem!
– Šta je bilo, mukice?
– Izašao danas na ispit i dobio sedmicu! Eto, to je!
– Pa?
– Pa, šta? Neke čepulje se čepile profama i dobile 2 ocene više!
– Ko se čepio?
– Ko? Određene osobe iz prvog reda. Ne bih sad imena da navodim, ali zna se na koga mislim!
– Na koga?
– Ma, nije bitno. Znaju oni ko su!
——–
– Kad toliko daješ savete, reci koliko si ih ti jeb’o do sada?
– Ja? Stotine…i više stotina…hiljada
– Aha! Pričam ti priču. Ko su onda te srećnice?
– One? Neću sad imena da otkrivam, ali…
– Nećeš? Sve mi se jasno. Idi jebi krevet!
——-
– Trudna sam!
– A?
– Rekoh, trudna sam – 4. mesec!…Kakva je to faca?
– Faca očajnika. Tek smo 3 meseca u vezi.
– Pa?
– Očigledno da te neko drugi napump’o. Koliko ih je bilo pre mene?
– Pa, ne bih imena direktno da navodim…
– KO?!
– Žare sa Vračara…
– Ko još?
– Kole Kitolomac…i onaj Vanja sa Banovog Brda. E, da i Simo, kolega sa posla…(nabraja dalje 349 ljudi)
– Bog te jebo! Tebe je jeb’o celi stadion, uključijući korner zastavicu i četvrtog sudiju!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
To su sve one sijalice koje se u srpskim domaćinstvima odviju i odlože, do nekog narednog slavlja.
X: Au bre kevo, šta je ovo, ‘oćeš da oslepim? Šljašti nam kuća, vidi se sa meseca. ‘Ladno nam je ovaj tepih zelene boje, ja ceo život mislim da je crni…
Z: Pa danas je Sveti Harlampije Prepodobni, dolaze nam kumovi iz Vraćešnice, pa sam zavrnula to, da vidi ona aspida od kume kako su mi prozori čisti…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
– Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi…
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ne postoje lezbejke! Postoje samo zene koje jos nisu srele Chucka Norrisa!
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Најпопуларнији представник мањина у Скупштини Србије. У свом већ двајесосмом мандату указује целој држави на један круцијални проблем. Велики је пољопривредни произвођач, индо граса не гаји на тераса, него на плантажи поред Бујановца, а има и једну саксију у Прешеву. Још од пада Слобе мота свој производ у тоалет папир, а нико у скупштини нема слуха за његов реални проблем. Постоје индиције да ће са ЛДП-ом у постизборну коалицију, ради заштите заједничких интереса. Сматра се да ће тад он и Чеда моћи напокон заједно да пуше.
– Таршипе, ае смотај једну твоју Албанку, брзо!
– Не могу, кољега, фаљи ми ризља, ЉОЉ.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Metafora za pohlepnost, čoveka s kratkim pogledom na budućnost i željom imati više nego što mu treba ili što zaslužuje.
1) Šahista sa belim figurama žrtvuje pijuna da bi u sledećem potezu matirao, šahista sa crnim figurama je predvideo namere protivnika, ali teško je odoleti pijunu za dž.
2) – Uzećemo kredit i idemo na zimovanje!
Ko, kad i kako će otplaćivati kredit ne zna se, niti se razmišlja o tome.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Osoba koju krasi čvrst moralni princip: Ako nisi pravi lider, budi lider među kameleonima.
Preuzeto sa http://vukajlija.com