Suptilna pretnja fizičkim nasiljem.
-Sine, smiri malo hormone, nemoj da budeš sutra u novinama maloletni Ž. K.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Suptilna pretnja fizičkim nasiljem.
-Sine, smiri malo hormone, nemoj da budeš sutra u novinama maloletni Ž. K.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Особина људи "на нивоу", која се манифестује ставом: "Ја сам квазиинтелектуално говно са високим мишљењем о себи, али умем без блама да проговорим са приматима ван мог круга". Они верују да је добра.
(Лето. Ибарска магистрала. Атар села Пичковац. Наилази очувана Југо Флорида са средовечним бледим и проћелавим рек’о-би-човек-асистентом нежних црта у намерно необавезно карираној кошуљи и сомотским панталонама на месту возача и полусувим акрепством женског пола са одсутним сисама и Богом произвољним носем, такође средњих година, обученим у летњу хаљину, плетени шешир r=2m како гледа у ауто-карту и не разуме ништа. У сусрет иде трактор са стајским ђубривом и припадајућим Велимиром Илићем на месту возача.)
Асистент: Драга, верујем да ћеш се временом снаћи на тој хартији, но јеси ли установила где се, пак, сада налазимо?
Акрепство: Не, драги, последњи пут сам имала прецизну слику нашег кретања у Господар-Јевремовој. Није ли саветно да питамо овога наилазећег превозника фекалија, такозваног писбоја?
Асистент: Хја, сва је прилика! Уосталом, и изрека нам вели: "Карту читај, сељака питај!"
Акрепство: Само брзо, драги. Према очитој употреби писбоја, овде хигијена свога стана нема!
Асистент: Дивна рима, голубице. Не бригај, до малочас смо готови, знам ја како са том фелом.
(Стаје паралелно са Вељом и отвара прозор.)
Асистент: Здраво-живо, сељаче! Је ли родило сено ове године?!
Веља: ШКК?!
Асистент: Јашта ће! Него кажите, прикане, води ли овај друм ка Пролом бањи? Да нисмо забасали?
Веља: Идеш право, па има знак.
Асистент: Право? Хвала, кумашине, задржах Вас, а летина не чека, ваља Вам жњети лукац! Родну годину, друшкане, и поздрав!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.
Žika i Sima idu niz Žikinu ulicu.
Žika: Brate, el si mi video za onu gandžu?
Sima: Nisam,batice.
Žika: Kako nisi, pička ti ćorava, pa el smo se dogov…(iznenadna transformacija, kez od uveta do uveta) Dobar dan, baka Stano, kako ste?
Baba Stana: Dobro sine, evo išla da pokupim neke rezultate.
Žika: Kako Vaša ledja, dajte da Vam ponesem tu torbu.
Baba Stana: Hvala, sine, baš si zlatan.
Žika: To je najmanje što mogu da uradim, pa Vi ste mi spremali krofne kad sam bio mali,evo,stigli smo, dovidjenja, prijatno, pozdravite deda Boru…nego gde sam stao…a da, pičko jedna, što si me ispalio?
Sima: Brate,aj zajebi više s tim babama, uvek me ubaciš u loš trip.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bilo koji stadion nekog od članova tzv. Jelen Super Lige.
Ono malo prisutne publike, krsti se pri svakom kontaktu igrača sa loptom.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Drevna kineska nauka o dobrim odnosima i pozitivnoj energiji između stola i vitrine.
– Dragojlo dušo, pozicija onog tronošca prema kanti za smeće izaziva u meni unutrašnji nemir. Pomjeri ga nekako.
– Može ovako?
– Divno, otvoriše se nebesa i sunce sija. Aj’ se jebemo!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Jedina zdravstvena mana koju bi većina penzionera volela da ima.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Naziv za nekoliko godina staru, raspalu konversovu patiku za koju je vlasnik zaboravio i godinu kupovine, uporedjujući taj period sa vremenom kad je još Noje bio živ.
-Ćale, aj ispljuni neke pare za patike. I ti, kevo, nemoj ništa da me gledaš.
-Sine, šta ti fali onim patikama?
-Ćalac, one Nojeve starke propuštale vodu još dok je Noje uterav’o živuljke na barku. Čuvali ih u Nacionalnom muzeju Izraela pored mesta za zavetni kovčeg. Aj, vadi buđelar.
-E, jebiga. :vadi kintu:
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Стари људи пореклом са села састављеног од највише двадесетак кућа. За већег дела живота у свом крајолику нису видели непознатог човека. Нису осетили неправду, нису доживели нешто лоше, што би их натерало да се не јављају свима, да не машу. Најчешће средином живота, као птић из гнезда у ваздух, они из својих домовина, са осмехом на руменим лицима, мигрирају у цивилизацију због репродукције, да нађу изабраницу срца свога и испуне смисао живота својих.
Тада, одједном, све је ново, све је велико, а једно је непромењено – они се сваком невино осмехују и машу. Машу аутобусима, машу људима са друге стране улице; они ходају полако, осмехују се и машу.Није им потребно узвратити махањем, довољан је поглед и њихов психолошки нагон биће задовољен.
Често вам се деси да вам неко махне, а ви збуњено узвратите и тромо наставите покушавајући да се присетите човека? То је био он, један од људи који машу; сада када знате праву истину, махните и ви њима следећи пут и уз подигнуту руку, разменићете вал позитивне енергије, која ће вам држати осмех дуго, понекад чак и до следећег сретања човека који маше.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Људи избосне који знају правилно угасити рачунар.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Siguran znak da će kupovina od realno 10 minuta, neobjašnjivo trajati sat i po.
Preuzeto sa http://vukajlija.com