Antipod šatrovačkom, njegov ubogi brat blizanac. Dok je šatrovački jezik ulice, šotrovački dominira u plačipičkastim krugovima Šotrinih novijih serija baziranih na romanima Mir Jam. Za one koji imaju želju da se bolje upoznaju sa čarima šotrovačkog nema boljih mentora od Ivana Bosiljčića i Slobode Mićalović.
(ovaj razgovor, neznatno modifikovan, periodično se ponavlja na svakih dvadeset pet minuta)
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Осам пута ситнија јединка у гастербајтерском свету. Док гастербитер чисти Дојчландске ВЦ-е, гастербајтер је унапређен у чишћење трећеразредних локала. Док гастербајтер у родној груди има кућу на три спрата, гастербитер тек ставио плочу изнад другог. Гастербајтер вози Мерцедес Џип М класе, док гастербитер и даље котрља мерџу 300-СЛД.
Шта, ниси успео да одеш за Ускрс у своје село? Још ти дркаш у гаће мајсторе, јави се кад у Србији размениш толку количину евра да ојачаш динар.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Особина девојке најближе савршенству, јер осим блуди можеш с њом и да причаш, а то значи да је:
1) лепа, јер не би је ни стартовао да није
2) паметна, уме да изговори смислену реченицу
3) занимљива, јер те не смара разговор са њом
А: јбт, јеси сконтао Мају на рођендану?
Б: да, брате… Риба је сјајна, можеш с њом и да причаш!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Rečenica koja se upućuje osobi koja nikad ništa bitno nije učinila u životu, ali joj se posrećilo kada je Mars bio u konjukciji sa Venerom, Jupiter u sedmoj kući, a njegova baba pustila da joj zagore kiflice sa džemom.
-Šta bi? Našao curu konačno? Eee, biće nešto od tebe. Aj’ sad, pare na sunce, da častiš. Nije baš da često imaš povoda.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kada je mlada devica hoćna za tukididom, jebi ga, himen nekad mora da pukne.
– Večeras idem na žurku da se napijem, da nađem nekog paladina pa kud puklo da puklo, bilo na kauču, veš mašini, ili smederevcu, mrak mora da se skine.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Razmaženko na kvadrat. Od roditelja snobova koje u snobizmu prevazilazi. U kući je njegova poslednja, a u stvarnom svetu je asocijalan i naširoko antipatičan. Ima ortake, ali ga oni baš ne gotive, a i ne poznaju ga dovoljno dobro iako su godinama “ekipa“. Njemu niko ne može da se poveri jer ga se tuđi problemi ne tiču, a svojih problema nema ili bar on tako misli. Retko izlazi, a i tad se grebe o “ortake“, jer iako je pun keša nema nameru da isti troši. Čovek “štedi“ za električnu gitaru koju nikad neće naučiti da svira i za put na Bahame na koje nikad neće otići jer ga mrzi da ode i do aerodroma. Sve što se nalazi na više od 2 kilometra od kuće za njega je terra incognita. Ukratko, ni brige ni pameti, autentična mamina maza.
-Ide li Nešica sa nama na žurku večeras?
-To mamino detence? Jesi lud, pa njemu još uvek keva seče meso i duva u supu! Išao bi on kad bi helikopter došao po njega, ovako- nema šanse.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Филозофска теза коју је заступала српска администрација док једна паметна глава није лупила шаком о сто, рекла "Једна особа се могла само једном родити!" и увела правило по којем је извод из матичне књиге рођених постао трајни документ.
Слава му, ко год да је у питању!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Филозофска теза коју је заступала српска администрација док једна паметна глава није лупила шаком о сто,рекла ,,Једна особа се могла само једном родити!“ и увела правило по којем је извод из матичне књиге рођених постао трајни документ.
Слава му,ко год да је у питању!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Način ograđivanja, nakoh shvatanja da bi bilo koji drugi odgovor mogao da oda i uvuče u problem.
– E brate, jesi i ti nekad kao klinac uzimao plišane igračke i trljao kobas od njih?
– A?
– Pa ono, malo džaranje i to…
– Koji ti je kurac? Što bih to radio?
– Ma ništa, pitam čisto onako. Nisam ni ja.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur’o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis’o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv’o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri – četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo… Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Preuzeto sa http://vukajlija.com