Чувена терапија из "Паклене поморанџе" којом се кримининалци, хулигани и остали лече од "жеље" за прављењем срања. У суштини, метод се заснива на томе да прекршиоца приморавају да гледа снимке и филмове злочина док год му не створе условни рефлекс – мучнину приликом саме помисли на насиље.
У свакодневном говору се користи јако ретко, али кад се користи користи се управо да би се оправдао неко ко је навукао фобију од нечега што је цео живот неизмерно волео, да се тако дебилно изразим.
1 – Матори, шта се десило са Шомијем? Од оног човека не остаде ништа мајку му. Пре је мувао све што се креће, а сада дрхти када му кажем да идемо да мувамо нешто. Колико знам нити је у вези, а и да јесте, никад није био толики папучар. А и сам знаш какав је био. Толико залуђен женама да је једно време хтео да промени пол да би се будио свако јутро гледајући у сисе и држећи чку.
2 – Браћони, сурова је то прича. Не замери му. Лудовикова техника је много јебена ствар.
1 – Што шта се десило?
2 – Ма пришао он некој препички и збарио је. Али јебига. Срце ми се стегне од саме помисли на то.
1 – Не сери него причај.
2 – ‘Ајде кад си баш запео. Отишли они код ње на гајбу и испоставило се да је она домина. Везала му лево јаје око ногаре неке Југодрво столице док га је анално раздевичила страп-оном домаће производње. Сиротан, није могао да седне три дана. Сад има тај условни рефлекс, кад год хоће да приђе риби заболи га рч, не конзумира ништа домаће, а у поверењу, изгледа и да му је јетру померила јер је постао је јебени индикатор промена температуре.
Preuzeto sa http://vukajlija.com