Čibulja intergalaktičkih dimenzija koja izgleda kao da će svaki čas eruptirati i zagaditi atmosferu.
Kol’ki cica ima Krakatau na čelu! Evakuacija!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Perači prozora
Putnici prvih jutarnjih GSP autobusa, koji zalepljenih obraza na staklo, zatvorenih očiju i poluotvorenih usta, balave po staklu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nausnice
Izraz koji žene koriste za svoje brkove.
– Ženo aj’ obrij već jednom te brkove, vi’š da su veći od mojih!
– Mrš stoko jedna šovinistička, nema pičke večeras i da znaš ovo nisu brkovi već nausnice.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Djurdjevdan
Prva pesma koju svaki ciganski muzikant nauči da svira.
Podjem jutros na fakultet, kod mosta se Ciganče od 5-6 godina nateže sa harmonikom većom od sebe kao pijan s gaćama, harmonika mu beži i hoće da ga izvrne na ledja ali mali ipak uspeva da zasvira Djurdjevdan. Dva sata kasnije se vraćam preko istog mosta i sa druge strane vidim novo Ciganče sa starom Melodijinom harmonikom koja izgleda kao da je još njegov deda ukrao iz groba onom liku iz Sabirnog Centra, Melodija cepana na dva-tri mesta što ni malo ne smeta umetniku da na njoj raspali po Djurdjevdanu. Pred kraj Pobedine vidim i trećeg muzikanta, ovaj je nešto mladji od svojih već iskusnih kolega i ne svira na normalnoj harmonici nego na nekoj ruskoj sa tri oktave, fali joj pola dirki mada to nije bitno, ostalo ih sasvim dovoljno da bi se svirala ona legendarna melodija. Smoke on the water? Master of puppets? Ma jok, Djurdjevdan.
Malo dalje, kod Margera, čujem "…kome sada moja draga na djurdjevak miriše, na djurdjevak miriše…" i vidim dva Cigančeta kako vuku neke kartonske kutije i uz pesmu odlaze u nove radne pobede.
Onom baji koji albatrosima upisuje mape sveta u glavu i lososima podešava tajmer za kretanje uzvodno je izgleda bilo dosadno pa je svim Ciganima u ROM memoriju ubacio note za Djurdjevdan i podesio da se taj fajl prvi startuje kad pokrenu sistem i da ne prestaje da se vrti dok im ne platiš da sviraju nešto drugo.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Kao prase u govnima
Врхунац задовољства и среће. Такорећи нирвана.
-Како сам срећан у твом загрљају, као прасе у говна.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Tito je kriv!!!
Оправдање за свако могуће срање које се на овим просторима издешавало у последњих милион година, пошто нико не жели да призна да су људи жгадија и да су све засрали, те им треба жртвени јарац, јер се решавања проблема никад не би дотакли ни говњивом мочугом.
– УЗЕШЕ НАМ КОСОВО! ААААА!
– Јебем им маму шиптарску!
– ТИТО ЈЕ КРИВ! Он је пустио Шиптаре на косово уместо да их побије!
—————-
– Отупстили су ми жену с посла! ААААААА! Сад ћу сам да издржавам децу!
– Јебига, људи неће да раде, не напредује привреда…
– Ма, каква привреда! ТИТО ЈЕ КРИВ! Он је задужио земљу, па сад продајемо фебрике!
—————-
– Шутнула ме девојка. ААААААААА!
– Што?
– Хтела да се удаје, а ја још живим с родитељима… Тражи неког богатог.
– ТИТО ЈЕ КРИВ! Да он није умро, још би била Југа и могао би да узмеш кредит за стан!
—————-
– Пукла ми јутрос сајла за гас. ААААААААА!
– ТИТО ЈЕ КРИВ!
– Како је Тито крив?
– Тако. Крив је.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Moj
Suprotno glagolu nemoj.
Negacija negacije.
-Nemoj da se zajebavaš,ti jasno?
-Ma moj da se zajebavam,sajsi galoma.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nesposoban za armiju
Životni tag i fataliti kobejn u vreme bivše Jugoslavije. Junoša sa ispod šezdeset kila i sa pilećim prsima, magistar matematike sa dioptrijom -12 i +6 koji predstavlja opasnost da mitraljezom pobije vasceli svoj vod, talentovano specijalna lobanja ili jednostavno lelemudanski pametnjaković koji je rešen da izbegne vojnički dvopek i čaj od broma, pred komisijom pecao konzervu ribe u limenom lavoru. O.K., sve u redu, sve pet. Pečat u vojnu knjižicu, i doviđenja druže.
Ali, prc. U nekim afričkim plemenima čovek mora imati sto koza da bi se oženio, pingvin koji nakupi najviše kamenčića primami ženku na plođenje, ali, bato, u zemlji Mirka i Slavka, Valtera, partizanskih žena bombaša iz Bihaća i Maršalovog kera Reksa, u kojoj avliji mater na ispraćaju u vojsku nije postila suzu, u toj neće ni dočekati ni da otrači veselje ženeći sina.
On neće jebati, ustvari možda će jebati sredovečnu seosku učiteljicu, Purgerku na moru, i Ciganku na frankfurtskom autobanu, kad se bude vraćao sa bauštela. Ali oženiti se najverovatnije neće, bar ne curu iz dobre, domaćinske kuće. Ko bi dao kćerku za čoveka koji ne može pušku držati? Jer mentalitet našeg sveta je da se aljkavo busamo u grudi kad je dobro, a kad nedaća udari – dao bog, krivi Masoni i Vatikan. Ipak, valja imati zeta koji će biti sposoban izgine u nekom od ratova, ali prvo ako je moguće da krne par komšija, koji se drugom bogu mole, da ga se ima razloga kvalitetno oplakati.
A sad za kćerku udovicu… jebiga, kolateralna šteta. Dao bog… e sad koji bog od ova tri naša, u koje kao komunisti nismo verovali zarad kauzalne veze crvene članske knjižice, letovanja u Igalu i praseće butke preko sindikata, da ga jebem nesam školovana kasti.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Intelektualac u nasim krajevima
Osoba koja ne mrda usnama dok cita u sebi!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Veruj mi
Rečenica koja obično signalizuje da ne treba verovati ni u šta navedeno.
U mnogim situacijama glasnik katastrofe.
-Ok, ovaj kanal je širok 15m, a dubok bar 30, kako misliš da predjemo pomoću ovog rashodovanog šporeta?
-Veruj mi.
-Mislim da nećemo baš puno postići ako po ovom ledu šibamo 140 kmh kraljevačkom magistralom…
-Veruj mi.
-Zašto te tokom grmljavine toliko uzbudjuje skakanje po polju sa tom elektronikom i ovim dugim metalnim šipkama?
-Veruj mi.
-Prečica do Maretove vikendice kroz ovaj minirani Drinski krajolik mi i nije baš simpatična…
-Veruj mi.
Preuzeto sa http://vukajlija.com