Бицепс који има само естетску улогу. Оно што разликује батицу од сељанина који јуначки цепа дрва. Састоји се од тридесет посто мишића, двадесет посто масти и педесет посто блама. Не мош’ с њим да вучеш Југа, нити поштену ћушку да лупиш. Са друге стране, мош’ да се сликаш из профила, па да изгледаш онако морнарски нагрувано.
– Брте, извали ми лабуда! А, сам јак?
– Ајде бре будало, склањај тај тебрицепс, бламираш нас.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Pokušaj mlađeg kolege da starijem „iskusnom“ predoči neko novo rešenje postojećeg problema, koje se obično završava prekornim pogledom i navedenim komentarom.
a: Ja mislim da bi …
b: (nervozno ga prekida) Ma šta pričaš, nemaš ni dva pišanja u ovom preduzeću, a već si se našao tu da mi pametuješ!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ono što ćeš dobiti kao odgovor na bilo koje pitanje prvog dana na poslu. A obično ti se zalomi neka „prekaljena majstorčina“, zadrigla i zajapurena od rakije kao vepar.
„Majstore, mogu ruke da obrišem? -Gle ti njega! Nemaš ni tri pišanja u firmi, a ‘oćeš ruke da brišeš?! Marš tamo pod mašinu!“
„Majstore, mogu da idem da jedem? -Da jedeš?! Pa pička ti materina, tri pišanja u firmi nemaš, a ti bi da jedeš. Аjde marš tamo, kuvaj kafu.“
„Majstore, mogu da idem da pišam? -Ma ne moraš ni da me pitaš, svašta s tobom! Idi sine slobodno. Al’ oribaj i klozet kad si već tamo.“
P.S. Poslednje je primer kad ti je ćaletov drug nadređeni. Tada te tretira, kako oni popularno kažu, „kao sina“. Sin mu kod kuće sigurno riba klozet.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ideal za sakupljače sekundarnih sirovina.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Човек одређен да погине у случају рата.
„На овом месту је животе дало 115 Родољуба…“
Preuzeto sa http://vukajlija.com
1. Kada svi zaspu ili odu nekuda, on je tu da mi da minus.
2. On nikada ne ostavlja komentare, jer ne želi da pokvarimo odnos.
3. On prati moj lik i delo, više nego bilo ko drugi.
4. Mnogo puta je pominjan u mojim definicijama, te je dobrim delom zaslužan za moju popularnost.
5. Dao mi je jednom jedan plus. (Hejter mekog srca)
6. Da nije njega, ne bi bilo ni ove definicije.
7. Zbog njega se i moderatori povremeno pozabave mojim profilom.
8. Ja se zbog njega uvek osećam posebnim autorom.
9. Moj hejter napreduje, više me ne hejtuje odjednom, već lagano, definiciju po definiciju – što znaci da ja pozitivno utičem na ljude.
10. Glavni razlog – on je neiscrpni izvor inspiracije.
Hvala ti, dragi moj hejteru!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Eufemizam za: Odvratno je!
Nemam srca da ti rušim sneška kad se već toliko oduševljavaš i stoga ti neću konkretno napljuvati predmet diskusije, al’ meni savest naprosto ne dozvoljava da klimam glavom na nešto što nije za odobravanje.
-Uh… Konačno je sve prošlo i napokon da odmorimo. A nisi mi rekao, kako ti se dopala moja venčanica?
-Hm… Ouvaaaj… Ti si meni uvek lepa!
-Hihihihi, dobro ja, ali baš me zanima šta misliš.
-Pa… Iskren da budem… nisam fan.
-Štoooo?
-Pa ostade mi utisak da si proletela kroz babin štrik kad rasprostre zavese spremajući kuću pred slavu. Ne bih umeo da ti približim bolje.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Неупознату дружину или дружину коју никад нисте срели или упознали чине најбољи другари Јанко и Марко. Они су увек заједно. Без обзира на то што их никад нисте видели, можете да будете сигурно у то да где је Јанко, ту је и Марко и обрнуто. Њих двојица имају још два другара. Они се зовy Курта и Мурта. Скуп те четворке није баш чест, али има случајева кад се сва четворица нађу заједно на једном месту.
Ако случајно чујеш да неко истовремено изговора имена целе дружине, то је знак да је неко нешто веома засрао, да су споменута само прва два другара, онда није ништа страшно.
Неупозната дружина живи у Пичковцима. Њихов завичај такође нико није видео и нико се није нашао у њему.
Временом, дружина је наишла на још неколико другара. Јанко Јанковић и Петар Петровић су њихови нови другари. Међутим, дружина је наишла на два непријатеља. Ђока и Пера су баш лоше особе. Где год се они помену, аутоматкси је сигурно да је ту неки хаос.
О овој дружини су нам најчешће причали наши родитељи кад смо били мали. Кад год ми не знамо ко је “то“ урадио, увек би убацили неког од ликова неупознате дружине као актере тог немилог догађаја.
По свему судећи, цела та дружина је скуп веома лоших људи. Никад ништа добро нису урадили и увек су ту кад је направљено неко срање. Ипак сам их много заволео и својој деци ћу да причам о њима.
-Јооој, децо, јебам ли вам матер у пичку. Па ко је оставио пуштену славину у купатилу? Гле’ колк’а поплава, крв вам јебем.
-Нисам ја тата.
-Па ко је онда? Да нису Јанко и Марко?
-Нису они, тата. Знаш да су у школи.
-Ау, јеботе.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
‘ Go to your room! ‘
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima…kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
– Mama, tata…Ja imam nešto da vam kažem…
– Reci Džesika, dušo. Slušamo te…
– Pa, ovaj…znate…Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
– Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila…!
– Ok. Kad će večera – I ‘m kind of hungry…?
– Zvaćemo te da siđeš, Dži…
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
– E, ćale, slušaj…
– Šta je, bre, džukelo…?!
– Ćale, ovaj…ne znam kako da ti ovo kažem…mmmmhm…
– ‘Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s’ don’o ono pivo što sam te posl’o…?!
– Pa, ovaj…jesam…al’ , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale…Mis’im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi…!
– Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja…!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ćufta u studentskoj menzi. Nikad ne znaš kakvo te iznenađenje očekuje unutra.
Preuzeto sa http://vukajlija.com