– I tako ja izduvam 300 kinti kad je palo crno. Iznervira se k’o haški sudija kad mu pomenu Šešelja. A pored mene lik osta’ bez 40 soma.

– Au! Jebote! Taj mora da je bar stolicu razbio.

– Jok! Lik samo zapali cigaru, okrenu se i ode.

————————————————————————————————–

– Istovaramo ćale i ja juče iz kamiona novo centralno grejanje. Teško k’o đavo. Krene ono da klizi sa prikolice, malo fali da nam odseče noge kad uleti neki lik podiže sve i spusti pored.

– Izvuk’o vas čovek. Jesi ga bar častio pivom?

– Hteo, ali nisam ni stigao. Istovari čovek, okrenu se i ode.

– E brate vidi što sam kupio fon. Ima kameru, mož’ na net, ima pun kurac memorije, snima, nema šta ne može. Može i da čuva malu decu bre!

Sin: Tata, polomio sam babin prozor…

Tata: Dobro sine, razgovaraćemo posle, kada odu gosti.

Sin: Jel’ da uberem prut ili ćeš kaišem da me razgovaraš?

Vikendom ode u gostionu, našika se i pravi haos.

Klasičan primer bugarske škole je recimo u klinačko-džukačko-uličnom basketu bez pravila, kada izvedete loptu ispod koša i odmah poentirate zicer, izvođenje slobodnog udarca pre nekog fiktivnog vremena predviđenog za nepostojeći zvižduk imaginarnog sudije u fudbalu, dupli servis dok protivnik vezuje pertle u stonom tenisu, trpanje ćevapa u tanjir za ručkom kako bi ti uzeo najviše, guranje i preskakanje mesta u redu (ovo su srbi posebno uvežbali), uvaljivanje felerične robe, naročito prijateljima itd.

—

Bugarin i ti kupite čokoladu na kiosku. Ti plaćaš, daješ čokoladu Bugarinu i čekaš kusur. Okrećeš se prema Bugarinu i vidiš da je strpao celu čokoladu u usta, sa sve folijom. Tada je sasvim dozovoljeno reći:

‘E jebote, ne mogu da verujem koji si Bugarin.’

Mali, donesi čiki još jedno al vidi neko do motora.