Od pravog Makota ga razlikuje samo to što je Makoto to radio jednom godišnje za 100.000 dolara, a moj Stevča radi to svaki dan za 20.000 dinara mesečno.

– Гдје је Ћоми две недеље?

– У кући, не смије изаћи напоље.

– Што?

– Ма превозили неке огромне ракете из Француске кроз село, а он рек’о Геџи да су довезли дилдо за његову матер…

– Па шта, Геџо је добар ка’ љеб, неће му ништа.

– Плусквамперфект. Ено га с пушком сваки дан сједи код Жеље у кафани и чека.

– Значи, брат Ћоми наљутио лалу.

– Јашта брате, срање големих размјера.

"Neka se vrata preteško otvore" (Dino vratar)

"Ne,nisam ti rekao da je ovo moje mirno more nekad bilo nemirno " (Dino mornar)

"Ljubav nije paradajiz,mahni mi bar suzom iz tramvaja" (Dino pješak)

"Da bi se ponovo rodio prvo moram umrijeti " (Dino hinduista)

"Kažu,život nije lak i moraš biti jak da prebolis sve mane.." (Dino egzistencijalist)

"Led nije led kad ga vatra ne kvari" (Dino fizičar)

"Laku noć moja mala barbiko" (Dino Ken)

"Šta ti značim ja,ni rodbina ni sudbina " (Dino neznanac)

"Ti dovoljno mlada ja dovoljno lud" (Dino pedofil)

"Mogao sam ja imati kog sam htio ali nisam " ( Dino šmeker)

"Mujo i dalje ima svoju Fatu" (Dino romantičar)

"Neko ima penziju a neko bogami i platu " ( Dino duhovit)

"Pala magla na pola Sarajeva " ( Dino meteorolog)

"Kada gvožđe postaje grožđe?" ( Dino ipak priznaje da ne zna odgovore na sva pitanja)

Vajni domaćin bez finansijskih problema svestan kakvu fuksu za ćerku ima, a opet nespreman da prihvati činjenice (u svojoj podsvesti):

"Pa, dobro, jesam joj platio taj Megatrend i stan u Beogradu kad je otišla iz sela da “studira“ i preko veze je ugurao da “radi“ u ministarstvu za infrastrukturu?

Jesam joj platio i one jebene silikone i botokse i kvarcovanja, jesam oterao onog malog Rajkovog od nje u srednjoj školi, jeste bio dobar dečak, ali nije seosko dete za nju?

Jesam je poslao na Mauricijus da se tamo slika za onaj njen fejs, jeste je pregazilo pola onih mudonja iz Beograda sa 2 godine srednje škole, ali 50 godina u dupetu i dosijeom na 2 terabajta i jeste vežbala pušenje na njima i na to nahvatala ovog italijana, ali (kreću mehanizmi odbrane), nemoj da mi je neko kudi, pa valjda ja znam kakvo je moje dete!"

—————————————————————————————————

(naglas, komšiji pred prodavnicom):

"Ma, ne dam ja moju jedinicu onom žabaru! Pa, ona fakultete završila, proputovala svet, radi u ministarstvu. Eeej, znaš ti kakvi su sve naši domaći uspešni ljudi obletali oko nje, ali se nije dala. I sad ovaj žabar? Ma, sve bih mu oprostio, ali što nije pošteni pravoslavac ko mi, e to ne mogu!"

– Jesi počeo?

– Šta jesam počeo? Jebem te već pola sata, ogulio sam kurac!

– Ne znam, bogami, ja vidim samo da ti mene udubi sa tim stomakom, ostalo ništa ne primjećujem.

Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.

-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.

-Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera…

-Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.

-Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.

13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.

14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.

17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.

…………………..

Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.

-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.

-Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka.

-Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva’estrojku.

-Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.

13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje “Rumenka“ i “Vlaško kolo“, al’ na sintisajzeru.

14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu.

21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata.

Deda ‘vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira.

Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj “Ambasador“- poklon njegovog dede.

Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca taštu.

Gledajući Užičanina kao slasno jede pretop, jedna Vojvođanka se zapitala:

"Ne razumem šta to ima između vas Užičana i tih jadnih svinja"

Užičanin je samo zamočio svoj hleb u pretop i setno se nasmešio.

Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli…Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način…

To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"…

Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban… I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku…