-Napolju se ne vidi prst pred okom, zakasnio sam pola sata na šljaku!

-Ćuti znam, golubovi idu peške!

20:00 – Снимање треба да почне. Џеј је у купатилу, трезни се. Лукас тек пристиже, не може да убоде врата.

20:30 – Пристижу старлете, го – го играчице, Ћира, Цакана и Брена. Лепа Лукић долази из кладионице.

21:00 – Џеја износе на бину. Прича неке вицеве, и сам се смеје својим форама, док Ћира пева “ Феноменоменално“ . Саша Поповић пизди. Лепа треба да пева “ Срце је моје виолина“ , али још касни јер Барса није дошла 2+I.

21:30 – Лукас је коначно ушао. Носи цвике и једина је особа која се смеје Џеју.

Лепа је такође стигла. Херта дошла Х.

22:00 – Сви се диве Брениној хаљини од перја, источно – сибирске морке.

22:30 – Џеј је у екстази. Лукас се ваља по бини. Брени отпада перје. Поповић пизди, јер је нестало алкохола.

23:00 – Ћира опет пева “ Феноменоменално “ . Лепа тугује због Барсе, Дарко Лазић је у бекстејџу, једе сепра.

23:30 – Стигла тона алкохола. Посебно за Џеја, посебно за Лепу. Ћира добио по пички због извођења једне те исте песме.

00:00 – Одбројавање је завршено. Конфете лете на све стране. Џеј пева “ Калашњиков “ на измишљеном језику. Поповић се смеши и трља дланове. Брена је отишла за Мајами, а њена двојница ности исту хаљину, само од вештачког перја. Ћира је на ВМА, Дарко Лазић не престаје да крмља, Лукас се изгубио, Лепој дошао тикет. Срећна Нова Година.

ЗА ГРАНД!!!!!!!!

-Šone brate, da mi daš broj od tvoje sekice? Skroz mi je onako hot, pa da joj kažeš neku lepu za mene.

-Jel ti overena zdravstvena?

-A?

..ŠLjAS..

(Војвода Степа Степановић после Битке на Дрини разговара с аустроугарским официрима које је српска војска заробила)

Степа Степановић: И реците ви мени, ахахаха, ви стварно поверовали да се ми повлачимо и кренули да нас, хахаха, опкољавате, е јесте луди бог вас јебо швапски, ког сте ви ђавола учили тамо школе, сваки дан причају „Швабо кад утренира војску, то дисциплина, то тактика, то тачност“, оно ја вас добих, еј! Па бре ми овде тренирали бацање кромпира јер нисмо имали гранате, ви имате најјачу опрему у Европи и наседнете на фору на коју више ни клинци у мом родном Кумодражу не наседају кад се играмо Бура и Енглеза, е! Хаха.

Аустроугарски подофицир: Ми нисмо насели на вашу замку.

Степа Степановић: Хаха, ма јок и нисте, отишли сте с главне линије 15 километара унапред, шта сте радили тамо, мајка вам?

Аустроугарски подофицир: Ми поводом огласа.

—————————————————————————————————–

(Битка код Велбужда, краљевић Душан се враћа с поломљеним сабљама у логор да узме нове)

Стефан Дечански: Е-хе-хеј, где с’ ти крено, мали?

Душан: Ево, ћале, набавио сам нове „Ојха огласе“, па сам нашо понуду за летовање на Халкидикију, па реко’ да пошаљем голуба писмоношу да ми резервише док не заузму све термине у сезони. Па пичка ти материна неписмена, видиш да сам поломио оружје секући мртве Бугаре, видиш да су набавили неке нове фенси оклопе!

– Gde je put za onaj hotel?

– Ma brate samo cepaj pravo i tu je negde, tako mi rekao onaj čovek malopre.

– Jaoo imaš novi basket na kompu! Jel mogu da ga isprobam?

– Ma cepaj, mnogo je dobar.

– Dokle ćeš više da patiš za Jovanom, riba je slobodnog duha, samo joj priđi i uhvati za ruku, ostalo će se samo od sebe riješiti.

– Ma znam ja to, ali…. Ma nisam još opipao situaciju, pripremam teren za spektakularnu završnicu.

– Brate, što si Vermezović, jebote, svi u napad jedan je Hase, dok ti opipaš situaciju drugi će da joj opipa sve ostalo!

На крају сви колективно повраћају.

И тaaако.