Radnja za koju treba imati muda.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ti si za sve ovo kriva
Rečenica koju muž uvek upućuje ženi kad deca nešto zajebu ili ne urade kako treba po njegovim preldzijskim pravilima.
– Dobar dan komšija, ne bih da smetam ali video sam ti malu jutros dođe u pola šest u vidno alkoholisanom stanju. Ne bi ti ja ništa pričao pa znaš mene, nego su onih pet momaka sa njom što su bili goli do pojasa jako vikali pa mi se beba probudila. I ona se nešto uvriskivala valjda su je jako drpali ako me razumeš?!
– Hvala komšo rešićemo te neprijatnosti neće se ponoviti…
:zatvara ulazna vrata i kreće da se dere iz petnih žila:
– Jebem ti ženo majku ma ti si za sve ovo kriva, ti si je oblačila ko Suzanu Mančić od malih nogu. Pakujte se obe i da vas ne vidim, ne smem više od vas međ ljude d’iziđem…
– Tata, tata vidi kako mi stoji suknjica?
– Mileva dolazi ovamo jebem ti lebac krvavi ma ti si za sve ovo kriva, ti si mu kupovala barbike umesto pištolja. Ej moj prvenac da bude furundžija Bože imali te gde god. A ti Milane mrš u sobu da te ne vidim.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Požuri, da ti dete kosu zapamti
Upotrebljava se za prozivanje starijih neženja koji su počeli da ćelave.
-Je li Žare, kad ćemo da zalijemo?
–Otom potom, ima vremena…
-Šta bre ima vremena, bolje požuri, da ti deca kosu makar zapamte. Pogle, zalisci ti se do peta protežu!
-Aman, mani me se čoveče…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Osiguravajuće društvo
Једно од ријетких друштава које ти жели све најбоље.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Zdrava konkurencija
Dve ili više prostitutki koje rade u istom rejonu a nemaju ni jednu polno prenosivu bolest.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Dete za primer
Ispovesti zadovoljnih korisnika
Кључан сегмент дугометражних реклама производа који људима из темеља мењају живот. Било да је реч о медицинским средствима као што су магнетни мидер против рака и екстракт лемурског белог бубрега против дијареје или насушним асесоарима: силиконском држачу скротума и електронској штипаљци за нос, ништа не може заменити препоруку искреног гласа спашене душе која вам преноси своје искуство.
Водењкасти поглед вапи иза двоцифрене диоптрије изборане старице (Даринка, 88 година, Шид, пензионерка), док се у крупном кадру присећа како јој је било док је користила обичан штап. „Дрво се брзо исхаба, а гумени крај пробије, те се коефицијент трења напрасно мења и доводи до варијансе у трајекторији кретања и фреквенцији звука поштапања“, вајка се она. „А замаси ка најближима су тако непрецизни“, додаје.
Са новом Турбо-Патерицом 3000 све је постало ружна прошлост. Осмех се развлачи на бакиној физиономији, док мустаћи милују врх носа. Видимо и блиставу Турбо Патерицу одмах поред. Израђена од лаке композитне легуре, опремљена ласерским навођењем и ултразвучним растеривачем кучића, Турбо Патерица свог корисника води сигурним путем до још дубље старости. „Можда сам једном ногом у гробу, али са ТП 3000, ја сам фактички са две ван“, каже симпатична госпођа и крепким ходом вртећи штап око кажипрста излази из кадра, праћена блинкањем ласера и Цунетовим хитом из уграђеног МР3 плејера.
***
Дарко (Крагујевац, 40) већ дуги низ година ради у агенцији за пословну пратњу Трабант ДОО као сениор жиголо девелопер. Услед честог боравка на терену и несебичног улагања у старије, захтевне и габорасте клијенте, патио од хроничног умора, суицидалне опсесије и аритмије простате. За Дилдомат™ доктора Милојебића је чуо од пријатеља из иностранства и срећан је што постоји и код нас.
„Само у одређеном тренутку укључим Дилдомат и он заврши посао. Mени преостаје само да причам са клијентом и ујутру испржим јаја и скувам горчу кафу“, каже, а затим се окреће другој камери. „Откад га користим, мирније спавам их и могу више времена да проведем са породицом. Препоручио бих свим колегама.” Батерије се купују посебно.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Fut fetiš
Kad od pečenja najviše voliš papak.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
štipa za oči
Radni epitet za smrad.
Skraćeno poređenje oštrih mirisa (amonijaka, hlora).
– Prdiš ko žena!
– Jel smrdi?
– Štipa za oči! Otvori prozor!
– Kakva im je klonja!
– Žalosna.
– Jel jako smrdi?
– Štipa za oči! Još mi suze idu!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
p;np
Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim „Šardoneom“ i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta ’99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji…
Predugačko, nisam pročitao.
Preuzeto sa http://vukajlija.com