Nedostižno. Nedokučivo i nepoznato čak i naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu.
Ma, nema Boga! Precrtaj odma’ … pre ćeš dobiti minimum od 5, nego ovaj đavo.
Klintone, nema šanse!
– Auu, kakva riba, pffff, ma nemam ja šanse kod nje. Ta me ne bi ni pogledala.
– Kmkm, hm, dirigovana kenta, a?
– Jedi govna.
– Ma, izbriši je brate. Gledaj onu pored nje? Nije nešto al ono, ručne trojke…
– Jedi govna.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Nezaobilazna uspomena iz mladosti naših bakica i dekica (naročito onih rodjenih posle solunaca, a pre pionira, dakle zlatne 30te).Otprilike kao neka preteča naših današnjih ludovanja po žurkama, samo na mnogo finiji i dostojanstveniji način.
Ja: Deda, aj pričaj opet kako si smotao babu?
Deda: E sinko,ono je bilo zlatno vreme.Odemo ti ja i moj kolega na Igranku u Dom Armije.Ja se sredio,obukao uniformu,turio titovku na glavu,češalj u spoljni džep od uniforme,vojnički šinjel preko, zima je bila, pa uzjahao biciklu i krenuo.Znaš li kakva je to bicikla bila?Čuvao sam je dvajes godina, sredjivao,podmazivao…a onda je dam tvom ćaletu da je vozi , i on je prejebao za mesec dana.Lepo sam mu pričao kako da…
Ja: Dobro deda , jebeš biciklu, vrati se na Igranku.
Deda: A jes. I tako udjemo mi unutra.Svira vojni orkestar , sve moji drugari. Pevao Mile Slavuj,zastavnik,Djoka Džambas šef orkestra. I ta ko sednemo mi za sto, poručimo po ljutu,a ove drugarice iz fabrike tekstila gledaju nas i sve se smeškaju.Eeee sine , to su bile devojke, poštene ispravne, stidne, a ne ko danas ove golopičaste, znao se red…
Ja: Pusti sad to, pričaj dalje.
Deda: Vidim ja jedno devojče , ona lepa, lepa….pa rumena u licu, zdrava, prava.Kukovi joj ovoliiiikkkkiii, znači uhranjena, može da radja bez problema.I tu je ja ošacujem….
Ja : I…i…. šta je odnda bilo
Deda: Tad se Mile Slavuj rezdere sa mikrofona:DRUGARICE BIRAJU. A tvoja baba dolazi do mene , pogled u zemlju oborila od stida i tiho pita :“Druže, hoćemo li“.I ja ti se tu kao pravi gospodin…mislim drug naklonim , poljubim joj ruku i zatancujemo.
Ja: A posle, šta je bilo posle …
Deda: Pa šta je bilo …vidiš. Nekad gledala u mene kao u Boga, danas mi samo jede živce,jedan dan ću da poludim skroz i sve ću da zapalim.Majke vam ga nezahvalne, ja sam vas napravio, ja ću vas i ubijem…a i ti šta me zapitkuješ i zajebavaš ovde….kakve su ti ocene u školi.Misliš ja ne znam ništa…po ceo dan samo igram domine i čitam novine. O majke vam ga vaše …u grob ćete da me oterate u najboljim godinama…………..
Preuzeto sa http://vukajlija.com
U cirkusu osoba koju ispaljuju iz topa, a u životu osoba koju ispaljuju na sve moguće načine.
-Čekaću je još… Rekla je da će doći… Možda joj se pokvario autobus.
-Naravno… Jesi li razmišljao o karijeri u cirkusu?
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Konzervativne osobe koje konzerviraju neku apstrakciju. Čuvari društvenog poretka. Čuvaju društvo da se ne raspadne. Seratori, naročito tamo gde ništa nije sastavljeno i gde se sve raspada po logici stvari i gde sve već smrdi kao užegla turšija i kiseo kupus od prošle godine. Zarad toga što čuvaju nešto, po njihovom mišljenju važno, misle i da su neki faktor. Mudo, takoreći. Debelo i zadriglo u kolotečinu nepromenljive svakodnevnice.
-Brate, vreme je. Imamo još minut, rekli su mi da požurimo!
-Kako to misliš? Oni rekli? Šta oni imaju da nam kažu!? Ti si lud, mogu valjda sam da odlučim.
-Pa ako znaš, kreni!
-Tek tako? Ali nismo još spremni. Moram da razmislim, a i serija uskoro počinje. Onaj Oguz.
-Ali nemamo vremena! Previše smo čekali, nismo ispunili uslove, moramo bar taj, da nam se ide, da smo krenuli. Ustaj!
-Ne, ne mogu. Ako se odreknem svoje fotelje i priznam da je nezavisna od mog kreveta, nikad više neće biti ponovo moja. Gde ću onda da sednem?
-Na moj kurac, eto gde! Odoh sam sada da igram fudbal, a ti jebi nekog drugog! Kretenu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Feng šui balkanskih domova.
Obično su postavljene na nekoj komodi blizu trosjeda ili bleje pored televizora tako da svim gostima koji sjede u prostoriji moraju zapasti za oko.
Po pravilu, ima ih više i obično su tu da podsjećaju na neke velike događaje u tvom životu kakvi su prvo ljetovanje, mala i velika matura, primanje diplome na fakultetu, osvojene medalje na nekim takmičenjima, krštenje, svadba i sl.
lik dovodi đevojku kući da je upozna sa roditeljima
A: I dušo, reci mi kakav je bio ovaj naš mali, a?
B: Ovaj… Pa kakvo je to pitanje? Hihihi…
C: (cima je laktom) Misli kako sam izgledao ođe kacam bio na moru pa se slikao go pored magarca.
B: A to! Ma, presladak.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
– Zašto služi biber? – pita učiteljica.
– Za bolji san – kaže Perica.
– Kako, bre, za bolji san?
– Slušam ja kako otac svako veče kaže majci: „Dođi ovamo da ti zabiberim, bolje ćeš da spavaš.“
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/
Kada ispred diska ugledaš mortus pijanu devojku i shvatiš da je idealna prilika za prilazak.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Mute opcija za bebe.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Uteha za one kojima ništa ne ide od ruke.
– Brate, već deset godina pokušavam razne biznise i sve mi propada.
– I rikverc je brzina, bar imaš radni staž, da si stajao u mestu ne bi imao ništa.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Povećati broj artikala u ponudi. Proizvodnih, prodajnih ili uslužnih.
-A šta je s tobom mala?
-Ne razumem?
-Sve ti koleginice trocevke, samo ti glumiš ludilo.
-Ali ja…
-Šta? Čuvaš možda žutaru nevinu za brak?
-Ali šefice, ja nisam nikad…
-Ajde ajde, ili proširi asortiman, ili menjaj salon za masažu!
Preuzeto sa http://vukajlija.com