Nešto malo finija fraza kada hoćeš da kažeš nekom da može samo da ti se sagne.
– Brate, stvarno si smrad. Rekoh ti da me ne sprdaš pred ribom. E, videćeš kad je ti dovedeš svoju !
– Ma, repetiraj mi šmajser.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Repetiraj mi šmajser
Uruk-hai
Grupa veoma zajebanih metalaca, masne, duge kose, k’o od brega odvaljeni, proseka visine i težine 1,90m sa 100kg. Ne dao vam Iluvatar da skontaju da ste neprijatelji, čitaj narodjaci, fenseri, hip-hoperi i ostalo.
Brane: E, kako bilo sinoć na Vajt Senzejšnu?
Cane: Ćuti, ne pitaj! Jedva živi stigosmo. Naletesmo usput na neku grupu Uruk-haia, valjda su krenuli u onaj njihov Izengard od SKC-a da slušaju onu njihovu nečastivu dreku. Kad su nas videli, onako sve u belom, već sam video kako žele da nas našminkaju u plavo.
Brane: I? Šta je bilo?
Cane: Šta-šta?
Brane: Pa šta je bilo?
Cane: Pa šta misliš šta je bilo? Bež’te noge, posraću vas, trčali smo toliko brzo da bi nam Husein Bolt pozavideo dok nam je horda bila za petama i glasno urlala. Sreća pa su oni bili pod punom ratnom opremom, kožne jakne, deset kila gvoždja na njima i martine, inače bi nas stigli. Da znaš da mi nije bilo svejedno.
Brane: HahahaHahahahaHahaha….
Cane: More, šta je bre smešno pička ti materina?
Brane: Ma zamišljam tebe kao Gandalfa Belog kako bežiš od šačice orkova. Keso!
Cane: Ha-Ha, šupičkumaterinu! A ti si mi kao neki Boromir pa bi sam ostao da se biješ sa njima?
Brane: xD
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Rupa u zakonu
Kada glavni sudija istražnog suda ‘popije’ metak jer nije hteo da uzme mito.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Prodavci ispred škole
Екипа која је скоро скроз нестала, истребиле су их пекаре у склопу школе и школска кантина. Некада док тога није било, испред сваке школе би стајао баја са малим столом на којем си могао да нађеш све што ти је потребно, жваке, слаткише, сличице, паре са ликовима из симпсонових, школски прибор. Поред тога што си ту могао да пазариш ове стварчице код њега смо добили прве лекције о тешком животу, савете како не би требали да уписујемо средње школе него одмах да се запослимо. Код њега смо увек проводили велике одморе а онда нам је учитељица рекла да ставља дрогу у жваке, никада га више нисмо гледали истим очима.
-Здраво! Дај ми покемон жваке за 54 динара.
-Ево бато, него какав си ти ђак?
-Одличан, СВЕ ПЕТИЦЕ!
-Свака част, него још си мали али немој да уписујеш средњу школу, шта је школа некоме донела?
-Па не знам, јеси ти завршио неку школу?
-Нисам! И шта ми фали? Имам све, добар посао, жену, децу, тезгу а то ти је суштина живота.
-У праву си. Ћао!
Одлазиш и размишљаш: Који је он краљ, он стварно има све, ех само и ја да успем у животу као он.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Rezervni indeks
Takozvani "duplak".
Koristi se kao osnova za paušalno ubiranje harača od od obe babe i obojice đed(ov)a.
– Bako, ja dobio 10 na ovom ispitu!
– Luče moje, evo tebi pola penzije!…Nego, ček, ček…kakav ti je ovo pečat: Samostalno prevozničko preduzeće "Simplon" Zagužanje?
– Pa tamo sam bio na praksi!
– Ljubi te baka pametnog. Bićeš ti ko deda Stavra, enžiner!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Frančesko Petrarka
Човек који је ушао у историју књижевности зато што је био пичкица. Никад није имао муда да каже особи свог живота да је воли, али је зато писао о њој као ненормалан.
Данас се каже за некога да је као Франческо Петрарка када је лудо "заљубљен" у неку особу, а нема храбрости да јој то каже.
-Јао колико сам се ја заљубио у ону Иванку…
-Матори, ја нисам ни сигуран да она зна и да ти постојиш…можда и зна, али сигурно не зна како се зовеш…што јој не приђеш?
-Не могу, не могу, не разумеш ти то…она ти је као цвет у мајском јутру, или као звезда у ноћноме небу, али је она најлепши цвет у пољу, она је најсјајнија звезда на небу…
-Е, брате, освести се! Или је питај мушки да ти попуши или батали то…немој да се понашаш као неки шоња, завршићеш као онај педерчић Петрарка!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
fini ljudi
Углавном:
Они који се згражавају на саму помисао да седну у парк са вама и попију пиво, јер, то је тако непристојно, ”шта ће људи да помисле”. А најрадије би попили и пиво и све што им падне под руку.
Они који су изнад тога да седну у кафић са неким ко је завршио трогодишњу средњу и сада је аутомеханичар, па су му руке црне. То је тако непристојно. А тај аутомеханичар ем што ће боље да прође у животу, ем што има више у дупету него они у глави, потписујем.
Не дај Боже да седну у кафану.
Они што те погледају попреко ако излазиш из куће после 21h. ”Шта ће људи да помисле”
Они што се згражавају навијача који уђу у аутобус после утакмице и певају неку песму за себе, не узнемиравајући никога. Каква неваспитана омладина, није их срамота! ”Шта ће људи да помисле”.
А никад вам није пало на памет да се мало опустите, погледате живот из неког другог угла, иза туђих очију?
Неее, па шта ће људи да помисле?!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vrhunac zadovoljstva
Када се за време шорања почешеш где те сврби.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Biti prosečan
Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.
И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".
Вече на Калемегдану, непосредно након мог препорода. Пушим јефтину цигару, у кораку са мном шета још гомила људи. Сви изгледају као јебени позери, а и ја са њима. Група клинаца у замраченом делу тврђаве, из свог гласа урла, невешто имитирајући скримерске блек метал вокале. Пре коју годину, радио сам исто. Тридесетак људи који су туда пролазили, исмева, псује, или патетично цокће. Постаје ми невероватно чудно, јер сам сада и ја сам, на тој "нормалној" страни. За тренутак себе запитам, зашто једноставно не батале револт, смувају неку рибу, и прикључе се веселом каравану.
Мрзим себе, мрзим јер сам се продао, али први пут за двадесет година, то што ти клинци раде ми делује сулудо. Сада сам на другој страни, емоције се мешају, али ипак схватам: Некако је боље, нема тих ланаца који ме везују, нема предрасуда. Бити просечан, то је заиста бити слободан.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Ubiti nekome Zorana
Изазвати некоме жељу за емиграцијом, најчешће оном коме је за личну неспособност крива држава.
Овај израз има неке врло, врло далеке везе са убиством Зорана Ђинђића.
– Нема посла за мене младог четрдесетогодишњег и перспективног апсолвента права, на Западу бих био директор Шеврона а овде идем по омладинским задругама и нуде ми физикалисање, еј, јеботе, ја сам интелектуалац, то нека раде те црногорчине што су се исповезивале и дошле са брда да ми прљају град, маму им јебем, идем улицом и наиђем на папирић, ПАПИРИЋ ЈЕБОТЕ, знаш кад би то могло у Лондону или тако негде, ЗБОГОМ СРБИЈО, КО ИЗАЂЕ ПОСЛЕДЊИ НЕК УГАСИ СВЕТЛО!
– Ко ти је убио Зорана, децхко?
Preuzeto sa http://vukajlija.com