Osnovna mera za određivanje stalnog partnera. Dok ne pojedete s nekim džak soli, nemate pojma kakav je čovek. Ako svaki dan pojedete po dvadesetak grama, džak od pedesetak kila potraje sasvim dovoljno da nekog testirate.
Pa koga si opet prebio na utakmici?! Dokle ću ja da strahujem od plavih koverti čim vidim poštara?! Lepo je meni tvoja mama Rada rekla : “ Pojedite, ćero, prvo džak soli, nemoj da žuriš pred matičara…“.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Vrlo zaebana stvar, pogotovo ako ste komentator.
Švajnštajger, Švajnštajger prolazi po strani, ubacujee.. loptu prima Hiclšperger, povratna do Badštubera, Badštuber vraća do Švajnštajgera, Švajnštajger ubacuje, Hiclšperger glavom i goooll!! Pa dodaj jednom i Klozeu, slomih jezik, ebem vam mater nenormalnu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Po naučnoj definiciji, energija je sposobnost fizičkog sistema da vrši rad na drugim fizičkim objektima.
Po opšteziljavoj definiciji, energija je „to je ta neka energija, kada neko ima pozitivnu energiju, i prosto je fenomenalno kako on širi tu neku svoju negde pozitivnu energiju“.
Marina je strava osoba i super je ali najwiše mi se sviđa kako širi tu neku pozitivnu energiju, jebote aura joj je super!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Trauma na koju je osuđen gotovo svaki punoletni muškarac, naravno ne računajući one buržuje koji imaju vozni park u vlasništvu. Pošto je prosečna plata u Srbiji mizerna, vlada pravilo da se kola smatraju članom porodice i to možda i najbitnijim članom. Onda je jasno zašto stari koji svoju platu svakog prvog preračunava u benzin i gleda hoće li imati svako jutro da ode do posla i natrag, ne želi ključeve svog prekrasnog da daje u ruke tek stasalog kurajbera.
-Stari imam dozvolu već pola godine, proveravao si me na poligonu, radim prednju zaustavnu do na pet cantima i Šumahera sam odjebao, čak sam i tipovanje ponovo polagao pred komisijom koju si ti odabrao u sastavu: ti kao šef komisije, kum Zoran kao tvoj zamenik i komšija Rajko kao nezavisni posmatrač. Mislim da je posle svega red da mi daš te jebene ključeve i da izvedem društvo kao čovek!
-Ajde reko sam, daću ti! Nego da ponovimo pravila. Ko sedi na suvozačevom mestu?
-Neko ko ima veće vozačko iskustvo od mene.
-U kolima se ne sme šta?
-Konzumirati hrana, piće, ulaziti blatnjavih cipela, ne sme se psovati, kašljati, kijati, prdeti, jer tvoje luče sve to oseća.
-Ajde ne seri mali, istina je to! Kola se vraćaju do kada i u kakvom stanju?
-Vraćaju se do 23.00 i treba da izgledaju kao da su iz izloga.
-Dobro je to. Mada ipak zovem ja kuma, da mi zajmi svoju ladu, da te pratim sa ostojanja, prva ti je noć, nije na odmet.
-More jebi se i ti i kola, odoh ja peške!
-Dobro, ali nemoj reći da ti nisam hteo dati.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Mnogo zajebani navijači. Definitivno najbrojnije frakcije među navijačima Crvene zvezde i Partizana. Nije se pametno kačiti sa njima jer su spremni da klub koji vole brane do poslednjeg kilobita. U narodu su poznatiji kao navijači iz fotelje. Kakvi kurčevi Alkatrazi, Zabranjeni, Anti Romi, Hijene, Kenjaj, BBRS i ostala buranija, samo Serveri i Tastature drže banku kada je navijanje u pitanju.
Međutim, kao za sve u životu, tako i u ovom slučaju postoji ono “ali“. Dok gore nabrojane grupe odlaze na stadione i u hale (da l’ zbog ljubavi prema klubu il’ za pare nije važno) i bodre klub za koji navijaju, Serveri i Tastature su ljudi gospodskih manira. Na fudbalsku utakmicu klubova koje podržavaju većina njih u životu nije bila, a kada se radi o sportovima u zatvorenom prostoru, tu su najverovatnije češći posetioci (jer u zatvorenom je ipak toplije, oko toga valjda možemo da se složimo). Iako ih sportski objekti vide retko ili nikad, to ih ne sprečava da objašnjavaju ko je koga i gde prebio, oteo zastavu, ko je pandurima u nekoj imaginarnoj tuči više jebao majku.
Za razliku od već poznatih navijačkih grupa kod kojih postoji izraziti vođa kome pripada šipka, kod spomenute dve jasnog vođe nema. Navijaju stihijski i kao varvari na Rim napadaju pristalice suprotnog tabora širom virtuelnog sveta. Mora se priznati da nema previše međusobnog vređanja jer ih jebu administratori sajtova na kojima obitavaju, zbog čega proklinju dan kada su postali deo tih navijačkih grupa. A posle kažu da na netu vlada sloboda.
Za priče sa zapadne strane starijih navijača, među kojima su najčešće upravo njihovi roditelji jednostavno nemaju vremena. U ostalom i zašto bi, za klub navijaju samo preko neta, a oko toga im matorci i ne mogu reći ništa pametno jer nemaju iskustva sa internet ratovanjem protiv navijača suprotnog tabora. Ipak su oni ljudi navikli da budu na licu mesta kada njihov klub igra, a ne da šilje kurac na kompjuteru i izigravaju huligane.
Na žalost, nijedan primer ne bi dobro opisao Delije Server i Grobare Tastaturu bez obzira koliko bih se potrudio. Jedino mogu da preporučim komentare na vesti koje se odnose na Crvenu zvezdu i Partizan na sajtu B92, Blica, Sportala, Monda i tome slično, jer je to najbolji način da se ljudi uvere o kakvim je “navijačima“ reč.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Građevinski sleng za onog ko radi za mešalicom.
– Danas si ti DJ !
– Šta, menjam pesme na radiju ?
– Jok, nego miksuješ cement, pesak i kreč, mršći na mešalicu.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Osoba koja se u sve meša. Rekli bi neki da je u svakoj čorbi mirođija i nikako ne bi pogrešili. U svakoj prilici je ima, na strašnom mestu postoji, kao senka koja te stalno prati.
Đole: „Mile, čoveče! Sto godina te ne videh. Šta se radi, ‘de si bio ovol’ko?“
Mile: „E, ‘de si, Đole, kućo stara! Ma, bejah malo u bajboku, te se vratih pre nekoliko dana. Još se privikavam na ova čuda moderne tehnologije, ove stvari š’o ih zovete automobilima. Aždaje, bre.“
Đole: „He he he – dobar si, dobar! Nisi klonuo duhom, vidi se. Nego, zbog čega si pao? Nije neko veliko sranje bilo?“
Mile: „Pa, sad – kako se uzme. Nije tol’ko strašno, koliko je glup razlog za pad. Imali smo neku kombinaciju, nas par. Pikirali smo kuću nekog gastosa koji dolazi ovde redovno kao i 29. februar. Elem…“
Đole: „Hvala, batalio sam pljuge.“
Mile: „…stvarno? Posle 20 godina? Svaka čast! Nego, da nastavim… Kao što rekoh, sve je bilo smišljeno. Međutim, klinac od Stoleta Balvana zapatio neki jebeni grip, zakovao se za krevet i ne izlazi. Mi, šta ćemo, bez osmtrača ne možemo. Skupismo se kod „Zlatnog burenceta“, da vidimo kako ćemo dalje delati. Tu se našao Vlada Dijamant, načuo je o čemu smo pričali i krenuo da se samoreklamira…“
Đole: „Vlada jebeni Dijamant, srednje ime Baksuz? Taj Vlada?“
Mile: „Da, baš taj Vlada – glavom i bradom.“
Đole: „Ha ha ha ha! Izvini što se smejem, ali ne mogu da se suzdržim. Molim te, nastavi dalje.“
Mile: „Dakle, skoro da nam je CV bacio na sto, krenuo sa spikom takvom da bi detektor laži zabagovao i eksplodirao. Mi, nošeni mislima o svakojakim vrednim stvarima u gastosovoj kućerini, progutasmo Vladine priče i uz’emo ga kao kompanjona. Ispostavilo se da je on bio ključna karika u našem lancu: najslabija.“
Đole: „Loše karte…“
Mile: „Sve je prošlo super sa sjebavanjem alarma, upadom, pretresom i nalaženjem vrednih stvari. Ni sami nismo poverovali da smo na pragu uspeha. I onda, odjednom: šok! Izlazimo napolje, a tamo nekoliko pandura sa par radnika obezbeđenja iz firme koja obezbeđuje kuću. Alarm se nije drao dok smo mi upadali, ali kod njih je lampica blinkala samo tako. Ovi iz obezbeđenja su navatali Vladu, našeg osmatrača, kako baca majmuna na pornjavu sa moba. Još je debil stavio sluške u uši i toliko pojačao, da ne bio čuo bomba da padne. Posle su pozvali muriju i ostalo je istorija.“
Đole: „Nevera!“
Mile: „Pričali su posle na suđenju da se auto toliko drmao, da je bilo velike šanse da se prevrne.“
Đole: „Fenomen od čoveka.“
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Žikica Jovanović Tramvaj.
Nov, kupljen ove godine, tih k’o podmukao prdež i crven ko fudbaler matične mu države. Najgora investicija gradskih vlasti ovog milenijuma!
Od kad su pušteni u rad, stanovnici ulice dr Ivana Ribara se žale kako ne mogu da zaspe bez uspavljujućeg klaparanja na koje su navikli od kad postoji njihovo naselje, dok je par građana iz ulice Jurija Gagarina zakasnilo na posao kada ih nije probudio prvi jutarnji tramvaj.
Penzioneri ga ne podnose, jer sa ekstra redom sedišta sad uvek imaju gde da sednu bez toga da dignu nekoga, a i ako se desi da nema sedišta, ima isuviše malo mesta u prolazu da bi se ceger sa pijace mogao staviti srednjoškolcu na glavu dok se žalopoji o današnjim generacijama.
Pošto je jako svilen, najpažljiviji i najbolji vozači su izabrani da ih voze, što je dovelo do toga da je onaj prvi ispod crte ljubomorno zakucao svoju matoru „dvojku“ ravno u vrata onom što je ušao na vezu, i to na sred Tašmajdana.
I ajd’ sve to, al’ što nema onaj prozor nazad da se nalaktim i izbacim glavu ko ker kad se vraćam s posla – e to je već previše!
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Lik koji je non stop povređen. Povredio bi se i igrajući šaha. Po engleskom fudbaleru Ovenu Hargrivsu koji je imao reprezentativnu karijeru, igrao za Mančester Junajted i Bajern, ali nikada nije mogao da veže 2 sezone bez nekog ozbiljnog preloma noge, zbog kojeg bi odustvovao po nekoliko meseci.
A: „Brate, aj do grada.“
B: „Kakav crni grad, ponovo sam sjebao zglob na fudbalu.“
A: “ Au sine, koji si ti Hargrivs.“
___________________________________________________________________
Fudbalske novosti :Pobede Čelsija i Arsenala, tuča u Sanderlendu, Hargrivs obnovio povredu kolena.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Šta je sreća u nesreći?
Kad ti žena kaže da imaš najveći u komšiluku.
Ostali vicevi nalaze se na http://www.vicevi-dana.com/