Uređaj koji ti omogućava da u svakom trenutku imaš background muziku za film svog života.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Moj rođeni, bilo ti je to ‘vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al’ zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje – ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita – Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje – Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al’ je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al’ to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura – nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli – De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on – brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim – kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti – vozi nas u park. Pita – U koji? Reko – znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma’ priđe jena. Pita – Će da radimo? Reko – Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče – Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje – Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae – Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Редован коментар старијих људи и теоретичара завере на летњу временску прогнозу и саопштења о тренутној температури.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Древна техника која се користила при којекаквим изборима наших детињстава. Једноставна рима, „зими, зами, зом, ко испадне сом“, пресудила је у таквим епским догађајима као што је избор голмана у викторијама, дечака који ће да пљуне девојчицу, ко ће да позвони комшији на врата и да побегне, и слично. Колико год овај постутак деловао застарело, чини се да се исти још увек користи у српској православној цркви.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Нека фризура, јебем ли га.

Preuzeto sa http://vukajlija.com