Bosanska verzija pajrat beja.
Granični prelaz u Brodu 16:00h
Aloo zemooo!!!
Šta je koji kurac odjebi mi od auta nemam siće da ti dam.
Zemo ne tražim ja siću, nego vidim ideš nazad u Švicu pa da te upitam treba li kakve piraterije imam od Šemse do Madone. Za brata sve po pet evra.
Daj onda pet Šemsi i novu Ćanu bog te veselio brate pirate.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Огромна већина глупих људи који због тога мисле да су попили сву памет овог света и занемарљива мањина паметних људи без икакве конкуренције који због тога мисле да су попили сву памет овог света.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Čin napuštanja roditeljskih skuta. U uređenom delu sveta deca se osamostaljuju krajem tinejdžerstva. U Srbiji pak, to urade onog trenutka kad popu isplate solističku tačku i za drugog roditelja.
Imam 44 godine i lepo sam se snašao u životu. Živim na spratu porodične kuće od 260 kvadrata. Radim u državnoj firmi. Plata nije neka, ali važno je da kaplje svaki mesec. Žena mi je nezaposlena, pa manjak budžeta nadoknađujemo od penzije mojih roditelja. Nemaju mnogo, ali im ni toliko ne treba.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Prva asocija na samo spominjanje Rusa jeste alkohol. Opravdano ili ne, tako je. E sad, ako je taj Rus portir, šanse da je trezan prebacuju kvotu 25. Takav je pos’o, ni on ga ne voli.
Šta će čovek drugo da radi kad ga noći samog ostave osim da drvi kobas i naliva se žestinom. Sedi Vladimir zavaljen u stolicu a tek pola sata posle ponoći. Pogled mu se gubi na gomili hrastovih trupaca poređanih u krugu pilane. Jebe mu se da razmišlja ko mu trsi ženu dok je on na straži. On i ovako odavno ne može. Posveti par minuta Ani Čepmen pa se prihvati flajke. Sergej dolazi u 6:30 a tad će kao i obično Vladimir već uveliko kunjati u svojoj stolici sa skoro praznom flašom u ruci koja visi kraj njega.
Srećemo ruske portire često. Bilo da su izvikani parti-manijaci koji udare po alkoholu iste sekunde kad dođu na žurku pa se masakriraju za dva sata ili bubuljičavi štreberi koji iznervirani simpatijinom idejom da Srećku bilderu popuše u špajzu krenu da utapaju tugu u vinjaku, u glavnom završe kao portir Vladimir. Sede na stolici, oborenih ramena i glave pognute napred. Flašu iz ruke ne misle da bace. Visi tako pored njih i s vremena na vreme malo cugnu kolko da pokažu da su živi i nastave da kunjaju.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Za većinu tinejdžera, a boga mi i odraslih najpoznatiji umjetnici renesanse su naravno čuvena četvorka nindža kornjača. Jer da nije bilo nindža kornjača prosječan stanovnik naše zemlje (a i svijeta), vjerovatno da ne bi poznavao Donatela, Rafaela Santija, Mikelanđela, dok bi za Da Vinčija vjerovatno čuli iz Da Vinčijevog koda.
Jer iskreno malo ko je od nas čuo za Bruneleskog ili Albertija, Mazača, ili Verokia. Jebi ga bilo je samo četiri kornjače. Ali hvala im, jer današnja djeca vjerovatno neće ni to znati, ali će znati ko je pikaću, jugi, ben deset,…
-Ko ti je omiljeni umjetnik?
-Moj omiljeni umjetnik je Splinter, jer da nije bilo njega ona četvorica ništa ne bi uradili.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Цвиџе са јаким, црним оквиром. Радо их је фурао Андрић, и тако их лансирао у мејнстрим.
Српски пандан Ленонкама, само што овај наш трендсетер није незапрани хипик него ни мање ни више него нобеловац. Ето ти га на глобализацијо, „Швабо рукама а Србин виљушком“ зонфа.
– Види ову чкапи, уф каква је са овим порнићарским цвикерима!
– Хехе, јесте добра са тим Андрићкама.
– Андрићкама? Хвала ти, ти вирусу ерективне дисфункције.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Duh Picinog parka kod Ekonomskog. Nepisano pravilo startovanja novih mušterija od strane doktorantkinja najstarijeg zanata na svetu.
Izgovara se bez upitnog znaka interpunkcije i tiho kroz zube, sasvim spontano, u prolazu, dok mušterija žuri na železničku. Usput, može da prođe i neki dobačaj tipa: „Dimaš koju godinu više bio bi moj.“, „Lep si, jesi li nevin?“, „Kuda ideš, povedi i mene!“, „Dobre ti patike…“.
Ujeb je to što su gadne. Da dobro si čuo, gadne. Heftaju ih gotovo svi, od portira, vozača kamiona do profesora univerziteta. Prljavo brate. Nemoj ni u ludilu da padneš na šarm ovih lepojki. Ni kad usereš ispit. Ni kad te devojka ostavi. Jer mogu da ti izrastu pečurke na glaviću.
Šetaš se parkom dok ti je u glavi blamna činjenica da su ti upali tregeri u klonju kod Ćomija na žurci. Odjednom iz mraka čuje se šapatom:
Ćeee da raaaadimoo
– Šta?! Da radimo??
– Da da, lepi, da radimo. A?
– Gospojo, nisam u tom fazonu.
– Nije ti to fazon mali. Uđeš, malo ostaneš, izađeš i daš mi pesto kinti. Ajde bre, viš kako si mlad. Treba sve probati u ćivotu. Blajv za tebe neka bude trista. Džabe brate!
– Možete majka da mi budete. Osim toga, ja sam fin momak. Čitam Vukajliju i treniram. Izlazim samo petkom. Marljivo učim. Mani me se. Žurim. Ćao.
– E budalo mala, da čitaš Tarzaniju možda bi od tebe i bilo jebača…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Тако се звала керуша Мила пре него што су јој одсекли ноге.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Tetovaža, ali ona zelena, vojnička ili zatvorska. Radi se običnom iglom i najjeftinijim tušem. Specifične su po tačkastom načinu crtanja, crteži su nepravilni, a obavezno su tu i neki datum ili ime.
Inače, štemovanje je obijanje i bušenje zidova zarad postavljanja neke instalacije. Krvav posao, koji obično rade fizikalci ili majstori pripravnici.
-Maćoreei! Divi što sam radio tet! (zadiže majicu) Do jaja, a?
-Ne shvatam…
-Š’a ne svataš?
-Što bi neko tetovirao Jetija na levoj sisi?
-Idijote, to je Čiča!
-Auuu, kakav štemajz!
Preuzeto sa http://vukajlija.com