–Crni sine dokle više?

-A?

-Pa danima ne silaziš sa tog računara, posla ne tražiš, a i školu si batalio.

-Kevo smaraš.

-Možda ja i smaram, kako ti to veliš, al znam da se ti uništavaš. Družiš se samo sa onim probisvetima Šajom i Pajom. Žderete i jurcate za tim lakim ženama ko sumanuti. Pobogu, pa nisi u stanju ni devojku normalnu da nađeš.

-Koji će mi to u životu?

-Pa da nam makar unuke podari. Da ostane nešto iza tebe.

-Nisam baš zainteresovan…

-E moj sinko, pa svaki normalan čovek želi da ostavi neki trag iza sebe, a ti sine ostavljaš iza sebe trag, samo kad čučneš…

– Брате, ово је моја сестра од тетке, иначе актуела мис Шумадије и Поморавља.

– Хммм, да ми је неко рекао да ћу имати част не бих му веровао. (рукољуб)

– Нисмо се срели раније?

– Да сам видео раније ову лепоту, сигурно бих запамтио.

—————————————————————-

– Јеси ли пробао пљескавицу са еурокремом?

– Мислим да нисам имао част.

-Dobra ti ova rakija kume! Prava, domaća!

-Jeste kume, ajmo još po jednu pa da opletemo onu našu staru: Đe si bila, đe si danguuuuuubiiilaaaa, dangubilaaaaa tri bijeeeela dana!

——————————————————————————————

-Brate, razmišljam se da li da šutnem Mariju, počela je da mi opasno trza na žuč, ali de u ova krizna vremena da nadjem nešto bolje…

-Torimau, znaš kako kaže ona stara: Dve su strane peškiru. Jednom si brisao kosu, drugom dupe. Koja je koja znaćeš tek kada počneš da brišeš lice.

Posle radnog vremena konobar (Ujedno i gazda kafane jer nije lud da plaća nekog da sedi u kafani) dolazi kući.

– E ćale, znaš šta je danas bilo!?

– Ne i ne zanima me. SAMO SI MI TI FALIO! Priznade mi čovek danas nanošenje teških telesnih povreda, pokušaj ubistva i prostituisanje ko da je u ispovedaonici i sad sam ja željan da slušam tvoja sranja… Polazi u sobu, nema džeparca dve nedelje i dobro razmisli o tome što si uradio!

– Ma nisam ništa zajebo ćale nego ona mala što…

– Ma marš bre u sobu!

– Opa šta to ovde imamo?! Vagica i pola maxi kese bele smese, :tsccc: očigledno prva ruka belog.

– Pa sine pade ti na mardelj, ne može ti više pomoći ni da da nam ponudiš pola onih para koje ćemo da konfiskujemo.

– Grešite gospodo inspektori, ja nisam diler. Ja prodajem drogu da bi skupio pare i ulio ih u fond za bolesnu decu!

– Aha pa to onda menja stvar.

– Da, da i prepodobni vođa Aleksandar Vučić je pare namenjene Zvezdi i Partizanu prelio u isti taj fond. Vi ste gospodine dobrotvor i rodoljub pre svega i smatram da će se 95% stanovika Srbije složiti sa nama ako vas pustimo da nastavite sa svojim dobročinstvom.

– Naravno za polovinu gore pomenutog novca.

– Četvrtinu?

– Polovinu!

– Dobro, da li ste možda za kafu?

– Ne, žurimo. Doviđenja prijatno.

———————————————————————————————–

– Slučajno sam se javila na telefon kad te zvala DRAGICA OČI ĆU TI POVADITI SLEPČE JEDAN UBIĆU TE METKOM U ČELO MENE SI ‘VAKU ŽENU NAŠO DA VARAŠ ĐUBRE JEDNO, A DECA!? SRAM TE BILO OLOŠU JEDAN.

– To je Dragica iz fonda za bolesnu decu. Hteo sam da singliram Real za poslednjih ‘iljadu dinara al’ reko aj da dam za bolesnu decu, znaaaaš?

– Joj izvini ljubavi moja evo ti stavi dve ‘iljade na taj tvoj real.

———————————————————————————————–

– Petroviću da čujem kad je bila kurska bitka i koje su snage vojevale istu.

– Fonda za bolesnu decu.

– Sedi, četiri.

———————————————————————————————–

– Desi brate šta radiš.

– Ništa brate evo fond za bolesnu decu.

– Do jaja i ja ću isto, od kako sam silovao onu malu nikako nemam mira u snovima.

———————————————————————————————–

– Kako je otišao Zoran?

– Fond za bolesnu decu.

———————————————————————————————–

– Žao mi je gospodine ali vaša devojčica je preminula čekajući operaciju za koju niste imali para.

– A fond za bolesnu decu?

– Molim vas ponašajmo se k’o odrasli. Znam da vam je teško ali nije vreme sprdati se sa pričama za malu decu.

– Ali… Vučić… Zvezda… Partizan… te pare… on je… OBEĆAO!

– AHAHAHA drago mi je što pronalazite snage za humor u ovim teškim trenutcima, ali dete vam je umrlo. Jbg.

A: Dobar dan želim, gospođo Hadžizdravković!

H: ‘Bardan, profesore Isakoviću…

B: Dobar dan, komšinice…

H: ‘Bardan, gospođo Vujović…

C: Moje poštovanje, gospođo Hadž…

H: ‘Bardan, gospodine Mili…

D: Teto, teto…daj neku paru, živ ti ja!

H: ‘Bardan, deco…

E: Baba, saću silujem i tebe i kera ako ne skineš tu ogrlicu…!

H: ‘Bardan, mladiću…

– Шта гледаш? Узми га у руке, не уједа.

– Па не знам.. Ја.. А шта му је ово?

– Чвабало, јеботе, јеси ти ишла некад у школу?

———————-

– Иди, бре, приђи јој, шта се фемкаш цело вече?

– Ма нећу и капак. Погледај је само. Из овог угла ко Сејо Калач, само блонди.

– Ама, од бирача нема.. Знаш већ. Приђи, не уједа!

– Не знам, брате, провали кад има четворке ко Осми путник, не бих био тако сигуран.