Конфучијанска лекција из друштвене самосвести. Не чини другоме оно што не желиш себи.
Осим ако ниси душевно оболео.
– Жено луда, шта радиш то с поштаром, куку мене!?
– А на шта ти личи, мајке ти?
– Па личи ми да те јебе! А је л’ то лепо? Како би било да сам ја то теби урадио и да сад гледаш како ме јебе поштар? Са шапком.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?
Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.
– Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 300m. Izađite na drugi izlaz.
– Vidi li ko kružni?
– Ja ne.
– Ni ja.
– Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 100m. Izađite na drugi izlaz.
– Đe ti je kružni, milu ti majku. Nema kružnog!
– Izađite na drugi izlaz.
– Đe da izađem? U livadu?
– Preračunavam. Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće.
– O da ti jebem sve, đe da se okrećem na punoj!
– Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće.
– U livadu? Evo, skrećem!
TRAS!
– Jesi li srećna sad?
– Stigli ste na odredište.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Igra reči koja je najsmešnija kad je neka baba odvali slučajno.
-Hristos vaskreše!
-Voistinu naskreše.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Najgore i najbolje je prošlo. Ostali su samo zaključak i fusnote. Sestra milfača ti povezuje zavoj. Pogled ti je izbio na more. Radiš istezanje. Neko je pre pola čuke promenio muziku na Tiveri Korporejšn. Na stolovima polupane čaše. Polupune flaše. Polupovučene crte. Doktor Gonzo stavlja naočare za sunce. Afterparti. Revijalni deo.
– Stani, tebra ja ne znam ni de smo
– Još malo kod Malog Iđoša, skoro smo stigli, nemaš frke sve je pod kruz kontrolom
– …
– …
– Brate… Koji ćemo KURAC u Malom Iđošu?
– Jao bre jebote pa reko sam ti znaš kakav trandža ima tamo NEVERUEŠ kaka pička i po keve mi ja ne moram ni da žmurim, pa jebote kako se ne sećaš, rekli smo osto samo revijalni deo pošto smo te izvadili
– Stani, stani tu jebote. Ne sećam se jer smo večeras počeli veče u 10 jutros kad si zvao na kafu, mater ti nenormalnu jebem a i sebi kud dođoh kad si mi rekao da je tu i Ćomi Dileja!
– I šta ono baš ništa se ne sećaš? Ni kod sajma? Ni na auto-putu s onim Estoncima? Ni ono sa špagetima?
– Ummmm… Poslednje što se sećam je… kao kroz vodu. Jesmo bili na splavu nekom? Jebote, jesmo, nosio si pevaljku na krkače, a ja sam je tero da peva Domo Arigato Mister Roboto! I jebote što sam sav mokar?? I gde je koji kurac Ćomi???
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Шукс је одличан улични термин за нешто одвратно, љигаво, шугаво уствари. Контам да је тако и настао, скраћивањем речи „шугав“ и додавања иритирајућег „ИКС-а“ на крају. Међутим, није испао накарадан, као што би се очекивало, већ је постао све популарнији и популарнији. Може да се користи и за опис предмета, али и за одређени вид расположења.
– Е, ћале си, матори, само ти можеш да купиш овакве шабанке! Како су шукс, не бих их носио ни у кокошињац.
– Сиши га, мајмуне.
——————————————————————————————————-
– Е, ћуне да се налазим са њима, бр’те ‘ладно не познајем те људе, па оно, контам који ћу курац ја тамо да блејим. Некако ми трулекс, а и осећам да ће бити шукс атмосфера.
–Тајфајзен, тебрекс, идемо ми да збукснамо на Калишу.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Потлачена врста. Пичка. Сисица. Црно испод ноктију.
У шали се каже било коме, у тренутку доминације.
Аугментатив ствара још већи ефекат.
-Чет’ри нула у партијама. Беште с терена!
-Ај још једну, ако смете?
-Кметино једна, зар ти није било доста? Хоће и други диграју.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Bilijarski termin, sličnog značenja kao i „kresnuti“ ili „rezati“ kuglu. Često se koristi kada se kugla nalazi na nekoliko centimetara levo ili desno od rupe, pa se ne može ubaciti direktno, već na ovaj način.
– Auf, crna ti je malo zeznuta, neće biti laka.
– Jao, previše sam je izrezao.
– Loše ližeš sinko, loše ližeš.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Да ли је то због Алцхајмера, или само због сенилности која прати године, наше баке скоро стопроцентно не погоде из прве име свог унука већ наређају целу мушку линију у породици, од прадеде, преко ујака стричева оца па до све старије браће.
(преко телефона)
Ја: Баба, дај главу баба!
Бака: Молим? Ко је то?
Ја: Како ко је? Па твој вољени унук!
Бака: Милоораде, овај Никола. Не, Жико? Ти бре Зоране…Вукота, Момчило, Тривуне, Богдане, Пшемисле.
Ја: Шта бре, који курац баба, Вук је!
Баба: Вуче срећо бабина. Реци шта ти треба?
Ја: Заборавио сам јеботе! Бар сад знам како ми се звао курајбер.
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Dačia – zaštitni znak našeg istočnog suseda i ponos rumunske automobilske industrije. Verovatno najprodavanija stvar iz pomenute zemlje pored Čaušeskovih vila i kurava rumenih obraza iz Drobeta-Turnu Severina. Remek delo rumunskih maketara i francuskih inžinjera ( ako takvi uopšte i postoje ) a ne bi me čudilo da je u kreiranju ovog vlaškog motornog sna učestvovao i neznatan broj učenjaka sa Filozofskog Fakulteta u Bukureštu i da su upravo oni ti koji su odgovorni za epohalnu ideju kombinovanja četiri osnovna elementa na Zemlji u jedan, onaj VRHOVNI. Čini se da je, možda, i sam Svevišnji umešao svoje ionako zauzete prste u stvaranje ovog čuda po pristupačnoj ceni. I tu dolazimo do krucijalnog pitanja : koja je razlika između automobila i čuda? A koja između nanule i progorelog stolnjaka? Stirodura i okađene kifle? Samohodne kosilice i… ? Shvatili ste. Jer, Dačia nije ništa od navedenog. Ona je jednostavno…Dačia. To se rečima ne da opisati. Treba sesti za TAJ volan, uvaliti se u TO sedište, zrikavim očima posmatrati TU interesantno koncipiranu kontrolnu tablu i slušati TE vanzemaljske zvukove koje dopiru, čini se, sa svih strana i kao da svi oni govore : “Budalo! IdiJote!“ a ponajviše pak “SIROTINJO!“. Nije neka specijalna tajna da Dačia uživa izuzetnu popularnost u Srbiji i da se, praktično, skoro preko noći – kako da kažem – INFILTRIRALA u naše ionako nikakve živote. Što se mene tiče – a već ih čujem kako mi viču ženskog roditelja – ja prosto nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari. A i život je teško govno i bez Dačije…
– E, pa, kume, kaži dragička!
– Dragička!
– Kupio sam auto, kumaro!
– Jooj, nemoj da pričaš, bre! E, pa dođi da ti čestitam i izljubim, kume, pa da vodiš u kafanu na čast k’o što je i red!
– Razume se, kume, samo aj’ prvo da ga vidiš kak’i je lep…
– Hoću, hoću, kume moj…Šta si, kažeš, uz’o?
– Dačiu, kume. Dačiu sa klimom i svom opremom!
– Hmm…Ništa. Otiš’o sam.
– Čekaj, kume, ‘de ćeš, bre? Zar ne idemo u kafanu…?
– C. Idem do Hrama sv. Vasilija Ostroškog. Možda stignem da uhvatim popa Iliju da nas još večeras raskumi…
Preuzeto sa http://vukajlija.com
Večiti žal za davno izgubljenim vremenima. Nešto ukorenjeno u biti svakog čoveka.
Možemo biti milioneri, jebati zvezde sa estrade, imati vilu na Kipru, voziti BMW-a, uvek će postojati to „Kako se nekada živelo“. To vam je rođaci urođena nostalgija. Što bi Nikola Kojo reko stalno ta priča kako je nekad nešto bilo bolje.
Sa urođenom nostalgijom obično dolazi i urođena potreba da se novim generacijama ispriča o starim dobrim vremenima i onome što oni nikada neće imati.
2014 godina – Ma ovi sjebaše državu, ova omladina nema nikakvu budućnost. Ovako nije bilo za vreme Slobe. Kad se samo setim kako se tad lepše živelo….
1999 godina – Kad se samo setim kako se živelo za titovo vreme, a gledaj sad. Ovaj Milošević sjeba državu totalno, svi nas mrze zbog njega. Nemamo mi nikakvu budućnost.
1975 godina – Pre čovek nije morao da bude član partije da bi dobio dobar posao, a gledaj sad. I ako se učlanim u partiju da im udovoljim ne smem u crkvu da idem. Ma idi bre ovako nekada nije bilo, pre smo živeli slobodno.
1925 godina – Ova tehnologija neće ništa dobro da donese. Gledaj ti ovo, sad umesto kočija voze kola. Još malo će i čoveka da naprave na mašinu. U moje vreme nije bilo ovih govana, živelo se ljudski.
1885..1743…1664………………………….1099….650……250……..124…….
Početak vremena, rajski vrt
Adam: Al sam se smorio ko zmaj. Ceo dan spavam i jedem voće, da bar imaju neke ribe pa da jurim nešto, nego ova moja jedina u celom univerzumu. A ni ona neće da mi da, nego ceo dan bleji sa onim životinjama. Kad se samo setim kako je nekad bilo bolje.
Bog: Kad nekad, ti si stvoren pre nedelju dana, ovo je početak vremena.
Adam: Ma znam, to me jebava urođena nostalgija.
Preuzeto sa http://vukajlija.com